Predsednik Svetske banke Robert Zelik izjavio je da rastuće cene hrane ograničavaju mogućnosti i stvaraju teškoće za ljude u siromašnim zemljama. Svetska banka saopštila je da namerava da udvostruči investicije u poljoprivredu ove godine i pozvala bogate zemlje da pomognu ublažavanju sve većih cena hrane. Govoreći uoči sastanka Svetske Banke i MMF-a ovog vikenda, Zelik je rekao da članice Svetske banke moraju da pojačaju napore kak bi sprečile sve veće probleme u zemljama u razvoju.
Svetska banka procenjuje da će zemlje podsaharske Afrike biti medju onima koje su najviše pogodjene naglim skokom cena hrane. U razgovoru sa novinarima predsednik Svetske banke Robert Zelik izjavio je da u poredjenju sa situacijom u najsiromašnijim zemljama na svetu finansijski problemi u razvijenim zemljama izgledaju trivijalno.
«Dok mnoge ljude brine kako da napune rezervoare svojih automobila, mnogi drugi širom sveta bore se da napune svoje stomake – i to postaje sve teže svakoga dana».
Studije Svetske banke pokazuju da se cena pšenice više nego udovstručila u prošloj godini, dok je cena pirinča porasla za najmanje 75 odsto.
«U Bangladešu, na kesu od dva kilograma pirinča, sada odlazi oko polovina dnevnog prihoda jedne siromašne porodice».
Zelik je naglasio da ovogodišnji prolećni sastanak članica Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda mora da učini više nego da konstatuje da kriza postoji. On je pozvao bogate zemlje da odmah reaguju kako bi povećale programe pomoći siromašnim zemljama i obezbedile najmanje 500 miliona dolara za hitnu pomoć u hrani.
«To nije samo pitanje rešavanja obroka za jedan dan ili pojačanog socijalnog nezadovoljstva. To je gubljenje obrazovnih potencijala za decu i odrasle u budućnosti – ometen intelektualni i fizički rast. Šta više, procenili smo da efekti ove krize sa hranom, u pogledu smanjenja siromaštva u svetu, imaju učinak od 7 izgubljenih godina».
Nemiri zbog visokih cena hrane već su izbili u zemljama u razvoju, u kojima ljudi troše i do 60 odsto svojih prihoda na hranu. Ujedinjene Nacije i Svetska banka pripisuju rastuće cene hrane različitim faktorima, uključujući klimatske promene, porast cena energije i povećanu potražnju za biogorivima.