U prethodnim nastavcima naše serije o neuspelim državama razmatrali smo zašto takve države ugrožavaju stabilnost u svetu i kako bi međunarodna zajednica mogla da im pomogne u obnavljanju reda i zakona. U današnjem nastavku razmotrićemo proces ozdravljenja. Novinar Glasa Amerike, Niko Kolombant, pišeo afričkoj državi Liberiji i o njenom oporavku uz pomoć snažnog lokalnog rukovodstva i pomoći iz inostranstva.
Većina pijaca u Liberiji liče na šatorska naselja. Ali ova pijaca u Monroviji je u procesu obnove kako bi opstali sitni trgovci, poput Džene Šerif, koji čine okosnicu liberijske privrede.
Džena kaže da sada ima krov nad glavom i bolje uslove, da promet raste i da sada može da hrani porodicu i šalje decu u školu. Taj mali projekat finansira grupa Liberijaca iz inostranstva. Privatne grupe sada prednjače u obnavljanju Liberije posle 14-godišnjeg građanskog rata. 2003., vojnici zapadnoafričkog ekonomskog bloka EKOVAS i mirovne snage UN pomogle su da se uspostavi mir. 2006. na vlast je došla demokratska vlada, a za predsednicu je izabrana Elen Džonson Sirlif. Ali ekonomija Liberije još ne funkcioniše u potpunosti. Predsednica nedržavne organizacije Fond za mir, Polin Bejker, kaže da se ni mir ni demokratija ne mogu održati bez ekonomske obnove.
”Liberija nema stručnjake, nema ekonomske resurse. Struje nema ni u delovima prestonice, a kamoli u unutrašnjosti. Narod tek treba da vidi neku korist od demokratske tranzicije,“ kaže Polin Bejker.
Na drugoj strani sveta, Avganistan dobija znatnu međunarodnu pomoć za obnovu osnovnih usluga. Tokom vladavine Talibana ženska deca nisu mogla da idu u školu. Učiteljica Nasima Ramani kaže da je srećna što može da predaje u jednoj novoj školi za devojčice.
”Izabrala sam da budem učiteljica jer želim da pomognem svom narodu i svojoj zemlji. Prošli smo kroz težak period. Odlučila sam da postanem učiteljica da bih izvlačila ljude iz tih mračnih vremena,“ kaže Nasima Ramani.
Pored obnove škola, programima koji dobijaju američki pomoć obnovljeno je i više od 1500 kilometara puteva u Avganistanu. Američki demokratski kongresmen Adam Smit kaže da ti projekti donose opipljive rezultate.
”Ima uspešnih biznisa, ali često je bilo potrebno da vlada prvo izgradi put, da sagradi infrastrukturu. Trebalo je položiti optičke kablove, izgraditi mostove... Uveren sam da pomoć omogućava takvim zemljama da budu uspešnije i naprednije,“ kaže Adam Smit.
Ali ima i slučajeva u kojima pomoć ne deluje. U lukama na Haitiju nedavno su pronađeni kontejneri sa hranom koja se pokvarila zbog birokratskog zadržavanja. Funkcionerka Ujedinjenih nacija za operacije čuvanja mira, Džejn Hol Lut, kaže da je učešće lokalnih vlasti od ključne važnosti.
”Moramo da imamo na umu da je najvažnije da ljudi u tim zajednicama moraju sami da odrede tempo, smer i ton akcija za obnovu. Naš posao je da im pomognemo, ali grešimo kada pokušavamo da im namećemo svoj sud,“ kaže ona.
Džejn Lut takođe kaže kako je važno upamtiti da pomaganje nekoj neuspeloj državi da se vrati na put oporavka može da bude dug i skup proces, ispunjen preprekama.
