Problem je u tome što je dno Atlantika u blizini obale te države prilično ravno, bez stenja i krupnijeg kamenja, praktično bez ikakvih zaklona u kojima bi ribe mogle da se sklanjaju od grabljivaca ili od morskih oluja, u kojima bi mogle da se mreste ili da nalaze hranu među sitnijom florom i faunom.
Vlasti su zbog toga odlučile da sagrade veštački koralni sprud kako bi ribama i drugim morskim životinjama obezbedili trajno stanište. Od ranije je poznato da se potopljeni brodovi veoma brzo pretvaraju u takva mesta. Ali brodovi su skupi i često toliko zagađeni opasnim materijama da čišćenje prevazilazi budžet za takve projekte. Delaveru je u pomoć pritekao obližnji megapolis Njujork, odnosno njegov gradski saobraćaj, koji je gledao kako da se otarasi stotina rashodovanih vagona njujorške podzemne železnice. I tako, na oko 30 kilometara od obale sada raste ogromno stambeno naselje za ribe. Vagoni, svedeni na prazne, očišćene ljušture od nerđajućeg čelika, dovoze se baržama i bacaju u vodu na dubinu od 25 metara.
Do sada je potopljeno više od 700 vagona. A ako ste mislili da je to mnogo - prevarili ste se. Podvodna snimanja su pokazala da među ribama vlada prava jagma za stanove, dok gore, na površini, vrvi od pecačkih brodića. Evo još jedne nevolje. Saznavši za ovaj uspešni poduhvat, druge države počele su da se otimaju za stare vagone koje - za sada - Njujork deli besplatno.