Jedan od faktora koji doprinose skoku cena možda je rastuća svetska potražnja za biološkim gorivom - biodizelom za pogon automobila koji se bar delimično dobija od kukuruza i drugih useva.
Neki od kritičara bioloških goriva tvrde da se njihova upotreba za pogon vozila svodi na borbu za hranu izmedju ljudi i automobila. Predsednik Svetske banke Robert Zelik nedavno je rekao da je njegova agencija zaklučila da je rast cene bioloških goriva jedan od faktora koji utiču na poskupljenje hrane.
"Dok mnogi brinu o tome kako će napuniti svoje rezervoare, ljudi širom sveta brinu o tome kako će napuniti svoje stomake. Situacija je sve teža iz dana u dan.”
U izveštaju Svetske banke navodi se da vlade zabrinute zbog cena nafte i klimatskih promena podstiču gradjane da proizvode i troše više bioloških goriva umesto benzina. To podrazumeva veću potražnju za sirovinama kao što su pšenica, soja, palmino ulje i kukuruz, što znači da su ti proizvodi sve skuplji. Imajući to u vidu, Kimberli Eliot iz Centra za globalni razvoj kaže da je vreme da vlade prestanu da se koncentrišu na goriva na bazi kukuruza kao što je etanol.
"Cene hrane rastu zato što se kukuruz koristi kao gorivo, time se ne doprinosi mnogo zaštiti prirode, ako se uopšte doprinosi, a čitav proces je skup, tako da je to politika koja prosto nema smisla”.
Američka država Ajova spada u lidere u zemlji po proizvodnji etanola. U Ajova Sitiju, Majkl Ot, izvrši direktor Biove, trgovinske asocijacije proizvodjača bioloških goriva, kaže da u pitanju nije izbor izmedju hrane i goriva.
"Kukuruz koji se koristi za proizvodnju etanola nije jestiv. Svega pet odsto useva kukuruza se direktno troši u ishrani, a ostatkom se hrane životinje, tako da postoje razne upotrebe kukuruza. Reći da je u pitanju takmičenje ljudi i automobila jednostavno nije pošteno.”
Ipak, merica kukuruza koja se početkom 2005. prodavala za 12 dolara i 12 centi ove nedelje je koštala gotovo šest dolara. Jedna od alternativa je dobijanje etanola iz drugih izvora. Ministar poljoprivrede Brazila veruje da je rešenje u šećeru.
Rajnhold Stefanes kaže da njegova vlada podstiče brazilsku proizvodnju etanola iz šećera, ali da se to ne kosi sa nastojanjima da se proizvodi više hrane. Brazil je najveći svetski proizvodjač šećera i očekuje se da će ove godine većinu šećerne repe iskoristiti za proizvodnju etanola. U Njujorku, trgovac šećerom iz kompanije Njuedž, Džejms Kesidi, kaže da takav pristup odgovara Brazilu, ali da nije od velike koristi Sjedinjenim Državama.
"Mnoge zemlje nemaju dovoljno površina za uzgoj šećerne trske, proizvodnja šećera je suviše skupa. To je slučaj u SAD. Mi nemamo višak šećera, mi ga uvozimo.”
Neki stručnjaci, kao što je Kim Eliot iz Centra za globalni razvoj, kažu da je dugoročno rešenje da se uloži više napora u razvoj nove generacije bioloških goriva. U Ajovi, Majkl Ot kaže da je takva generacija već na putu.
"Čvrsto verujem da je etanol na bazi kukuruza inicijalno rešenje, ali to nije poslednja stvar koju ćemo mi proizvesti.”
No, rešenje možda nije u povećanju proizvodnje energije već u smanjenju njene potrošnje. Erik Holt-Gimenez, izvršni direktor kalifornijskog Instituta za hranu i razvojnu politiku Food First kaže da ljudi treba da nauče da koriste manje goriva, bez obzira na njegovu vrstu.
"Ceo problem sa manijom oko bio-goriva jeste da nas navode da verujemo da možemo da pronadjemo izlaz iz prekomerne potrošnje a da ne menjamo navike. Ne možemo da nastavimo da trošimo energiju kao do sada, to više ne ide. Moraćemo da smanjimo potrošnju.”