Uz povećanu svest o potrebi zaštite životne sredine, pojedinci smišljaju nove načine ponovne upotrebe proizvoda koji se obično bacaju. Jedan umetnik u Merilendu daje svoj doprinos očuvanju životne sredine za buduće naraštaje.
Ervin Timers pravi umetnička dela od stakla. Kaže da je veoma zadovoljan što umetnička dela koja stvara decenijama, privlače sve veću pažnju.
«To mi se vrlo dopada. Mnogo godina se bavim reciklranjem. I sad odjednom, u protekle dve godine, svi dolaze i pričaju mi da je ovo što radim sjajno. Veoma sam srećan što mogu da doprinesem», kaže umetnik.
Po završetku umetničke škole u Kaliforniji, Timers je počeo da pravi skulpture od metala i svetlosti, uglavnom od recikliranog materijala. Staklo je međutim postalo prirodni dodatak.
«Korišćenje reciklovanog stakla mi je postalo primarna stvar. Nalazio sam ga svugde. Šteta je da se baca u đubre», kaže on.
Američka Agencija za zaštitu životne sredine kaže da je u zemlji tokom 2006, bačeno otprilike 13 miliona tona stakla. Ipak, reciklovano je svega oko 22 odsto. Timers želi da i sam doprinese očuvanju sredine, koristeći svoj umetnički talenat. Najveći deo materijala koji koristi je prozorsko staklo koje nabavlja na gradilištima i u staklarskim radnjama.
«Povremeno objavim oglas u novinama da mi treba otpadno staklo. Ljudi imaju stare prozore ili vrata koje neće tek tako da bace, jer im se čini da imaju neku vrednost. Na nivou okruga se recikluje jedino staklo od flaša. Ništa se ne radi sa prozorima, tako da na ovaj način mogu da spasem nešto od toga», kaže Timers.
Umetnik kaže da je uvek bio orjentisan prema reciklaži i objašnjava da to ima veze i sa njegovim poreklom.
«S obzirom da sam se rodio u Holandiji, nešto sam i nasledio od male zemlje s vrlo ograničenim izvorima. I rastao sam navikavajući se da se ništa ne baca, da ne treba da koristite nove stvari, dokle god su stare dobre», kaže Timers.
Upotreba starih, već korišćenih materijala zahteva dodatni rad pri stvaranju umetničkih dela. Umetnik kaže da je razradio različite tehnike, kao što je pripremno usitnjavanje stakla.
«Staklo se ponaša sasvim različito kada ga koristite, pogotovo ako je prljavo. Zbog toga vodim računa da staklo pre zagrevanja bude sasvim čisto. Teško je podesiti i temperaturu u peći, jer staklo na određenoj temperaturi počne da kristališe. I to se češće dešava sa reciklovanim, nego sa novim staklom», objašnjava Timers.
On ne prekida svoju misiju čuvanja životne sredine. On predaje reciklažu stakla na Vašingtonskoj školi stakla u jednom prestoničkom predgrađu, čiji je koosnivač. Takođe, drži javne demonstracije.
«Ne očekujem nikakve velike promene. Rekao bih da će se promene događati polako, ako svaki pojedinac bude izvršavao svoj zadatak. Samo želim da podstaknem ljude da urade svoj deo i pomognu», kaže umetnik.
Timers dodaje da većina njegovih skulptura odslikava teme otpada, energije i životne sredine i zaključuje da ne misli da će svojim delima da spase svet, već samo želi da pomogne da iza nas, sledećim naraštajima, ostane zdravija životna sredina.
