Juče je obeležena peta godišnjica od dana kada je predsednik Buš, na nosaču aviona objavio da su glavne vojne operacije u Iraku završene. Danas, neki politički analitičari navode da će Sjedinjene Države najverovatnije nastaviti svoje vojno prisustvo u Iraku koje bi moglo da potraje više godina tokom mandata narednih administracija.
Prvog maja 2003. godine, predsednik Džordž Buš stajao je na palubi nosača avioa Abraham Linkoln. Iznad njegove glave bio je postavljen plakat na kojem je pisalo «Misija okončana».
«Glavne vojne operacije u Iraku su završene. U bitci za Irak, Sjedinjene Države i naši saveznici su pobedili».
Pet godina kasnije, oko 140 hiljada američkih vojnika i dalje se nalazi u Iraku. Više od 4 hiljade američkih vojnika poginulo je u konfliktu. Broj iračkih civila ubijenih u sektaškom i drugom nasilju ponekad se procenjuje na stotine hiljada. Entoni Kordsman je vojni stručnjak u Centru za strateške i medjunarodne studije u Vašingtonu. On kaže da Sjedinjene Države nisu bile spremne na dugotrajnu borbu protiv pobunjenika i da će biti potrebno da budu vojno prisutne u Iraku u narednim godinama.
«Pobeda je moguća, ali zahteva strpljenje. Mislim da niko ne može da ode u Irak ili Avganistan, a da ne postane svestan da američko osobje na terenu govori o američkoj intervenciji koja će skoro sigurno trajati i tokom naredne administracije».
Kordsman dodaje da će, čak i nakon američkog povlačenja većine trupa iz Iraka, američka vazdušna podrška, artiljerija i kopnene snage biti potrebne povremeno kao pomoć iračkoj vojsci. Kako se rat nastavlja, i broj poginulih i dalje povećava, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se većina Amerikanaca sada protivi ratu i traži da se američki vojnici vrate kući.
Rat je postao jedno od glavnih pitanja u američkoj predsedničkoj kampanji. Republikanski senator Džon Mekejn podržava dosadašnji kurs u Iraku. On je na nedavnom kongresnom pretresu izjavio da je njegov cilj za Irak da više nisu potrebne američke trupe.
«Verujem da bi obećanje o povlačenju naših snaga bez obzira na posledice predstavljalo neuspeh našeg političkog i moralnog vodjstva».
Demokratski senator Barak Obama obećao je da će povući sve američke borbene snage iz Iraka za 16 meseci ukoliko bude izabran za predsednika.
«Kada Džon Mekejn kaže da je rat u Iraku bio uspešan, kada govori o nastavku rata bez izlazne strategije, ratu koji nije poboljšao našu bezbednost, kada govori o mogućem zadržavanju trupa tamo još sto godina, mislim da Amerikanci shvataju da mi to ne možemo da priuštimo».
Demokratska senatorka Hilari Klinton izjavila je da bi kao predsednik mogla da počne sa povlačenjem američkih vojnika za 60 dana.
«Mi ćemo povratiti američko vodjstvo i našu moralnu vlast, a to ćemo uraditi okončanjem rata u Iraku i povratkom naših vojnika kući, odgovorno i brzo koliko je moguće».
Politički analitičari kažu da rastuća antiratna osećanja idu u prilog Demokratskoj partiji na opštim izborima. Džon Fortije je stručnjak za američke izbore na konzervativnom institutu «Amerikan Enterprajz»u Vašingtonu.
«Ljudi i dalje – sada u više ikada ranije, oko 60 odsto – govore da rat nije bio dobra ideja od samog početka i veruju da rat neće imati dobar ishod. Ako postavite opšte pitanje, 'ko je bolji u rukovodjenju ratom - republikanci ili demokrate? - demokrate imaju prednost.»
Ipak, Fortije kaže da mnogi glasači veruju da Mekejn poseduje bolje rukovodeće sposobnosti od njegovih demokratskih rivala. On dodaje da bi američko javno mnjenje o ratu lako moglo da se popravi, u zavisnosti od stepena nasilja u Iraku. Analitičari generalno smatraju da bi uslovi na terenu u Iraku mogli da ograniče mogućnost donošenja odluka budućeg predsednika.