U najnovijem izveštaju svetske federacije organizacija za odbranu potrošačkih prava, Consumers International, kaže se da u zemlje zapadne Afrike svakoga meseca stžu na hiljade starih kompjutera, televizora i drugih elektronskih aparata. Pomenuta federacija kaže da se tako stvaraju veoma otrovni otpadi, uprkos međunarodnim propisima koji to zabranjuju.
Zamlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj usvojile su propis za sprečavanje odlaganja elektronskog otpada u zemlje Afrike i Azije. Ali funkcioner organizacije Consumer International, Luk Apčerč, kaže da to nije zaustavilo priliv zastarelih elektronskih uređaja, posebno u Nigeriju i Ganu.
”Mogli smo da posmatramo i druge delove sveta, ali mislim da je Zapadna Afrika područje koje je često žrtva te vrste beskrupuloznog ponašanja pa smo želeli da skrenemo pažnju javnosti na to.“
U izveštaju se kaže da u luke Gane i Nigerije svakoga meseca stižu stotine tona zastarelih kompjutera, televizora i druge kućne elektronike, od kojih je ispravno samo oko jedne četvrtine. Ostatak je elektronski otpad koji završava na otvorenim smetlištima. Apčerč kaže da se svi ti uređaji šalju kao ispravni, polovni aparati, iako izvoznici znaju da to nije istina. Prodor televizora sa ravnim ekranima i drugih uređaja nove generacije, na tržišta u Evropi i Americi, izazvao je poplavu starih televizora sa katodnim cevima u Africi. U Akri i u Lagosu, kaže se u izveštaju, hiljade televizora starog tipa leže duž ulica.
U Zapadnoj Africi otpad se često uništava paljenjem. Skupljači sirovina, najčešće deca, razbijaju katodne cevi i spaljuju pločice sa štampanim kolima kako bi iz njih izdvajali bakar, cink, zlato i druge otrovne metale, radi prodaje. Apčerč kaže da to ugrožava zdravlje skupljača sirovina, da su oboljenja česta i da teški metali lako prodiru u pijaću vodu.
”U kompjuterskim delovima ima mnogo otrovnih, teških metala. Takođe otrovni dim od spaljivanja plastičnih delova ima posledice po zdravlje dece u okolini.“
Organizacija Consumers International zalaže se za uvođenje strožijih propisa u zemljama izvoznicama, kako bi samo ispravna polovna elektronika stizala u zemlje u razvoju. U izveštaju se takođe kaže da bi neispravna elektronika trebalo da se reciklira na licu mesta, bezopasnim metodama koje su već usvojene. Procenjuje se da se u zemljama u razvoju godišnje nepropisno odlaže više od šest i po miliona tona elektronskog otpada.