Jedan od najdramatičnijih događaja 20. stoleća bilo je osnivanje moderne izraelske države – pre 60 godina. Na 60. rođendan svoje države, mnogi Izraelci kažu da se u pogledu svoje budućnosti osećaju sigurnije i samouverenije nego što su se osećali godinama.
Atmosfera u Ulici Bena Jehude je ovih dana opuštenija. Pešaci se šetaju uokolo i ceo kraj je pun turista. Ista ulica i centar Jerusalima do pre nekoliko godina nisu bili mesto za pešake. U nasilju podstaknutom drugim palestinskim buntom ili intifadom, poginulo je oko hiljadu Izraelaca i oko četiri hiljade Palestinaca. Za mnoge Izraelce – poput ovih koji rade u Kafiću «Džo» u Ulici kralja Džordža – intifada je daleka uspomena. Novi kafić, sa velikim staklenim izlozima i stolovima ispred, nije mogao da bude sagrađen u vreme kada su bombaši samoubice napadali kad im padne na pamet. Moše Jefet, vlasnik i Josi, menadžer, kažu da su zahvaljujući povećanoj bezbednosti sigurni u budućnost.
«Bog zna šta može da se dogodi, ali nam je ugodno i osećamo se bezbedno, mada svu nadu i dalje polažemo u Boga», kaže Jefet.
Bezbednost im garantuju visoki zidovi i kontrolni punktovi. Ovaj zid je deo izraelske 700 kilometara dugačke ograde. Proteže se najvećim delom duž granice između Izraela i okupirane Zapadne obale. Ograda međutim sprečava Palestince sa Zapadne obale da dođu u Jerusalim. Palestinci smatraju da je barijera nezakonita. Kontrolni punktovi im ograničavaju kretanje po Zapadnoj obali i Izraelu. Ali Izrael tvrdi da su te mere prekinule bombaške napade.
Jevrejska država, koju su arapske države napale odmah po osnivanju, opstala je uprkos svemu. Zemlja je vodila šest ratova protiv arapskih komšija, a ima mirovne sporazume sa svega dva suseda.
Geršon Koen, vlasnik male izdavačke kuće u Jerusalimu, kaže da su Izraelci od početka, iako brojčano nadjačani, imali samouverenje koje im je pomoglo da prave istoriju.
«1948. sam imao 19 godina i bio sam u armiji u Jerusalimu. Ovde je bilo oko 70 hiljada jevrejskih stanovnika, a u celom Izraelu oko pola miliona i nikada nismo pomislili da možemo da izgubimo rat. Sada nas je sedam miliona. Imamo jaku privredu i razvijamo se. Verujem i nastaviću da verujem u neprekidni napredak», kaže Koen.
Jehezkel Dror, jedan od vodećih izraelskih političkih analitičara, kaže da je Izrael mnogo postigao, ali da je budućnost daleko od izvesnosti.
«Izraelska dostignuća su zaista herojska. Teško je naći primer stanovništva koje se stalno seli i osniva državu i to poseban tip države. Ali uspeh iz 60 prethodnih godina ne obezbeđuje dovoljan zamah za slobodan izbor budućnosti», kaže on.
Iran bi mogao da utiče na izraelsku budućnost. Iran razvija nuklearnu tehnologiju i njegov predsednik Mahmud Ahmadinedžad smatra da Izrael treba da bude izbrisan sa mape. Izraelski lideri kažu da za jevrejsku državu ne dolazi u obzir Iran s atomskom bombom. Na budućnost bi isto tako moglo da utiče izraelsko sklapanje mira s Palestincima koji žive u arapskom, istočnom delu Jerusalima, na okupiranoj Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze. Geršon Koen kaže da će Izrael, u svakom slučaju, da opstane.
