Kolega Branko Mikašinović zamolio je urednika časopisa “National Interest”, Nikolasa Gvozdeva da prokomentariše tezu koju zastupaju pojedini političari u Srbiji da Beograd mora da izabere izmedju Kosova i Evropske unije.
Gvozdev: Pogrešno je smatrati da Srbija mora da napravi izbor kojim bi se odrekla Kosova zarad Evropske unije. U ovom trenutku ne postoji zahtev da Srbija donese takvu odluku da bi ušla u EU. Unija je odlučila da Kosovo egzistira u stanju ambivalentnosti, uprkos činjenici da je većina zemalja članica priznala njegovu nezavisnost, ali ne sve, a sama unija nije Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju zatražila od Srbije da se izjasni o budućem statusu Kosova, granicama ili priznavanju nezavisnosti.
Glas Amerike: U svetlu kosovske situacije, da li je Srbija suočena sa izborom izmedju istoka i zapada, odnosno Rusije ili Evropske unije?
Gvozdev: Važno je za Srbiju da ne upadne u klopku da bi ona nekako trebalo da napravi izbor. Beograd ne mora da napravi izbor izmedju Evropske unije i zapada i Rusije i istoka. Geografski položaj Srbije je nesporno čini delom Evrope i nema razloga da se Srbija dobrovoljno odrekne članstva u EU, zbog svog stava o Kosovu. Važno je da Srbija ne napravi izbor koji bi ograničio slobodu njenog delovanja u pogledu istoka i Rusije ili zapada i EU. Mislim da je sadašnja strategija Srbije koja se ogleda u razvijanju dobrih odnosa prema istoku, prema Moskvi, ali i prema zapadu, odnosno Briselu, bila uspešna I da je u nacionalnom interesu zemlje. Važno je, dakle, da Srbija ne upadne u klopku verovanja da mora da napravi izbor, pošto to ne mora, a neka Evropa, Rusija i SAD donesu svoju odluku u pogledu Srbije.
Glas Amerike: Kakav bi mogao da bude dalji odnos sadašnje, kao i predstojeće administracije prema Srbiji?
Gvozdev: Bušovoj administraciji uskoro ističe mandat. Ona neće preduzimate neke nove inicijative i nastojaće da završi mandat bez ikakvih problematičnih dogadjaja. Stoga ova administracija nije naročito zainteresovana da se angažuje u onome sto se dogadja u Mitrovici, na severu Kosova, uprkos pozivima da bi SAD trebalo nešto da učine da bi Priština mogla da zavede svoju upravu nad celokupnom teritorijom Kosova. Dakle neka tekuća nerešena pitanja će biti prepuštena novoj administraciji. U ovom momentu teško je uočiti neku značajniju razliku u stavovima tri američka predsednička kandidata u pogledu Kosova. Većina Amerikanaca smatra da je pitanje Kosova rešeno, da je to stvar prošlosti i da po tom pitanju neće biti potrebne nove inicijative. Senatorka Hileri Klinton će ponajviše zagovarati tu tezu, naime da je Kosovo dobilo nezavisnost i da je time to pitanje rešeno. Sličan stav zauzima i senator Makejn, koji verovatno neće menjati stav podrške nezavisnom Kosovu. Ono što nije poznato je kakav će biti stav senatora Obame, koji nije imao potrebu da se izjašnjava o tom pitanju, jer nije bio u Senatu 1999. On bi bio skloniji da preispita to pitanje, ali u svetlu njegovog fokusa na Bliski istok i druge svetske regione, nisam siguran da bi bio spreman na veće i nove promene, mada svakako spremniji od drugih.