Predstavnici Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice upozoravaju da će morati da smanje ili čak obustave brojne humanitarne programe za stotine hiljada iračkih izbeglica, jer im je odobrena samo polovina od neophodnih 261 miliona dolara.
Sve manje interesovanje međunarodne zajednice za Irak ima katastrofalne posledice na skoro pet miliona ljudi, koji su morali da napuste svoje domove, navodi UNHCR i dodaje da se skoro polovina tog broja nalazi u susednim zemljama. Više od dva miliona, koji su u izbeglištvu u Siriji i Jordanu, predstavljaju teret za ekonomiju tih zemalja.
Portparol visokog komesarijata Ujedinjenih nacija, Ron Redmond, kaže da je skoro 130 hiljada izbeglica primilo pomoć u hrani proteklog meseca, dok je oko 40 hiljada dobilo pristup zdravstvenim uslugama. Redmond naglašava da većina tih ljudi ima ozbiljnih novčanih poteškoća i problema sa preživljavanjem, posebno imajući u vidu dramatično povećanje cena hrane širom čitavog regiona. On još dodaje da su programi zdravstvene pomoći za 250 hiljada ljudi dovedeni u opasnost zbog nedostatka novca.
«Imamo ogromne zdravstvene programe za Iračane i oni bi mogli biti smanjeni. Preti potpuno obustavljanje specijalne nege za ljude sa ozbiljnim i retkim bolestima. Do avgusta, nećemo moći da obezbedimo osnovnu zdravstvenu negu za Iračane, dok će hronični bolesnici ostati bez preko potrebnih lekova».
Redmond kaže da bi moglo da dođe i do smanjenja zaliha hrane namenjene za desetine hiljada izbeglica u Siriji i Jordanu, što bi gurnulo Iračane u još veće siromaštvo.
«Mnoga deca su zbog bede i siromaštva primorana da rade umesto da idu u školu. Ta deca rade na ulicama, prose na ulicama i to je ogroman razlog za zabrinutost».
Portparol UNHCR-a objašnjava da su domaćinstva koje vode samohrane majke posebno ugrožena i da zbog toga te žene ponekad pribegavaju čak i prostituciji kako bi nahranile porodicu.
«Izbeglice su vrlo podložne eksploataciji, pogotovo kada ne dobijaju pomoć koja im je neophodna. To je takođe naša velika briga».
Redmond je zaključio da je do finansijske krize u UNHCR-u došlo usled rasta cena goriva, hrane i stanarine.