Bivši funkcioneri Stejt departementa i američkih oružanih snaga izneli su pred kongresnim panelom svoje zabrinutosti zbog američke politike prema Pakistanu i Avganistanu. Pretres je održan u trenutku kad zakonodavci razmatraju činjenice koje je utvrdila Računovodstvena služba američke vlade o tome kakav je uticaj imalo pet ipo milijardi dolara dodeljenih Pakistanu, posle napada na Sjedinjene Države, 11. septembra 2001, u cilju borbe protiv Al Kaide i Talibana.
Ta cifra je deo sume od preko deset milijardi dolara koje je Pakistan primio od Sjedinjenih Država od 2002. godine. Medju najvažnijim tačkama kompletnog izveštaja, koji će uskoro biti objavljen, su: loša kontrola nadgledanja američkih fondova za podršku koaliciji, neuspešna nastojanja pakistanske vojske da poraze terorističke snage u plemenskim oblastima duž granice sa Avganistanom, njihove greške i propusti u borbi protiv pobunjenika, kao i u opremanju i obuci. Demokrata iz Kalifornije, Hauard Berman, je Predsednik Odbora predstavničkog doma za spoljne odnose:
«Zašto se od američke vlade traži da nadoknadi sredstva Pakistanu za održavanje protivavionskih radara ? Nije poznato da Al Kaida ima vazduhoplovne snage, a svrha tih fondova je da se podrži borba protiv ekstremista, a ne da se poboljša sposobnost Pakistana za vodjenje konvencionalnog rata. To dovodi u pitanje ne samo važnost koju ova administracija pridaje tim sredstvima prikupljenim od poreza, već i efikasnost onoga što čini za našu bezbednost.»
Bivši američki ambasadori u Ujedinjenim nacijama Ričard Holbruk i Tomas Pikering usredsredili su se na pitanje američke pomoći Pakistanu i Avganistanu, ali i na šira pitanja američke politike. Holbruk je kritikovao petogodišnji američki plan za pomoć pakistanskim plemenskim oblastima u vrednosti od 750 miliona dolara kao patetičan, pozvavši se pri tom na jedno otkriće Računovodstvene službe američke vlade .
«Apsolutno je tačno, kako je rečeno, da Sjedinjene Države nemaju strategiju. Što je još gore, takodje nije jasno šta radi pakistanka vlada, koja je u ovoj novoj eri demokratije, nakon decenije vojne uprave, usredsređena na unutrašnja pitanja.»
I Holbruk i Pikering su naglašavali nestabilnost situacije u Avganistanu i - kako smatraju - nedostatak efikasne američke i NATO strategije. Pikering navodi da uvođenje strožije kontrole pakistanske federalne vlade u plemenskim područjima neće biti lako s obzirom na razvoj političkih dogadjaja u Pakistanu:
«Sada je pred nama izborni proces, stranke koje su isplivale u prvi plan kao rezultat demokratskog nadmetanja, stranke koje su istorijski nekompatibilne i koje, po meni, nisu bile baš uspešne, ni u upravljanju zemljom niti u iskrenosti. Sa njima se na neki način treba uhvatiti u koštac, kako bi preuzele odgovornosti i postigle napredak u plemenskim oblastima na granici sa Avganistanom.»
Pikering ističe da bi neuspeh u Avganistanu rezultirao novim napadima Talibana i Al Kaide iz njihovih utočišta u Pakistanu. On i Holbruk dele pesimizam prema Avganistanu koji je izrazio generalmajor Džejms Džons, bivši Vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi. Izmedju ostalog, Džons je istakao sve rasprostranjenije uzgajanje opijuma i na neadekvatnost avganistanskih policijskih snaga, dodajući da ni jedan broj vojnika NATOa neće biti dovoljan ako avganistanska vlada ne preuzme svoj deo odgovornosti:
«Karzaijeva vlada bi, po meni, morala da polaže računa medjunarodnoj zajednici o tome šta je u stanju da učini, na planu širenja svoje kontrole i uticaja, iskorenjivanja korupcije u vladi. To su stvari koje medjunarodna zajednica s pravom očekuje od vlade koja ima tako mnogo koristi od finansijskih i ljudskih žrtava toliko velikog broja zemalja širom sveta.»
Demokrate koriste činjenice koje je iznela Računovodstvena služba američke vlade o američkoj pomoći, u svojim kritikama na račun politike administracije predsednika Buša prema Pakistanu. Dvoje senatora su ove nedelje izjavili da bi sva buduća sredstva morala da budu vezana za stroge garancije da se novac iskoristi u cilju borbe protiv terorizma.