Po rečima učesnika specijalne sednice o globalnoj krizi hrane održanoj pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija nagli skok cena hrane mogao bi da poništi ostvareni uspeh na planu smanjenja siromaštva u svetu.
Prema procenama Ujedinjenih nacija u svetu više od 850 miliona ljudi gladuje, dok dve milijarde ljudi pati od slabe ishranjenosti. Svetska zdravstvena organizacija navodi da neishranjenost kod dece može da izazove doživotne zdravstvene probleme.
Pravo na čistu hranu i uhranjenost je zagarantovano međunarodnim pravom. Prilikom sazivanja specijalne sednice, Savet Ujedinjenih Nacija za ljudska prava je ukazao da kriza hrane sa kojim je svet suočen predstavlja masovno kršenje ljudskih prava.
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Luis Arbur, izjavila je pred okupljenim delegatima da visoke cene i nestašica hrane ugrožava dobrobit i prava bezbroj ljudi.
«U nekim regionima prirodne nepogode i pogrešna politika, ponekad i te dve stvari zajedno, pogoršavaju ionako teške uslove života, koji postaju katastrofalni za marginalizovani deo stanovništva prema kojem se vrši diskriminacija.»
Ukoliko se kriza ne bude rešavala na sveobuhvatan način, rekla je Arbur, moglo bi doći do kršenja drugih osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na zdrav život i obrazovanje.
Od marta meseca udvostručene su cene osnovnih prehrambenih potrepština, kao što su pirinač, žito, kukuruz i ulje. Poskupela hrana dovela je do nereda u 40-ak najsiromašnijih zemalja u svetu, gde ljudi odvajaju 80 odsto svojih prihoda na ishranu.
Novopostavljeni specijalni izvestitelj o pravu na hranu, Olivije de Šuter je rekao da je do krize došlo zbog prelaska sa proizvodnje hrane na proizvodnju bio-energenata.
«Sadašnja kriza hrane ukazuje na potrebu da sve zemlje usvoje mere za zaštitu najugroženijeg sloja stanovništva od sličnih šokova u budućnosti.»
Šuter kaže da je od bitne važnosti da se pomogne delatnost sitnih poljoprivrednika u zemljama u razvoju, a posebno obezbedi semenje i poljoprivredno đubrivo pre početka naredne žetve. Takođe je rekao da bi ruralne zajednice trebalo da ulažu u infrastrukturu kao što su sistemi za navodnjavanje i komunikacije. Apelovao je i na uvođenje trgovinskih mera koje bi omogućile siromašnim zemljama ravnopravan tretman na svetskom tržištu.