Na predsedničkim izborima 1976, afro-američki glasači su odigrali presudnu ulogu u pobedi Džimija Kartera, dotadašnjeg guvernera Džordžije. Karter je odrastao u toj južnoj državi u kojoj Afro-Amerikanci predstavljaju većinu stanovništva. Bivši predsednik Sjedinjenih Država i dalje održava bliske lične i političke veze sa tom zajednicom. Novinar Glasa Amerike, Kejn Ferebo razgovarao je sa Džimijem Karterom u jeku ovogodišnje izborne sezone, u kojoj se za predsedničku nominaciju Demokratske stranke bori Afro-Amerikanac, Barak Obama.
Džimi Karter je odrastao u malom južnjačkom mestu Plejns u Džordžiji, gde su ga roditelji naprednih pogleda podsticali da se druži sa svim svojim susedima, ne samo sa belcima.
«Crnačka zajednica postala je deo mog najranijeg detinjstva,» kaže Karter.
U knjizi «Sat pred zoru», Karter piše o pet osoba koje su najsnažnije uticale na njegov život.
«Samo su dvoje bili belci. Preostalo troje su bili crnci koji su doslovce formirali moju ličnost, način na koji razmišljam i moj odnos prema moralnim vrednostima i religiji. Ja sam proizvod onog najboljeg u afro-američkoj kulturi, i time se ponosim.»
Međutim, rasna tolerancija koju je Džimi Karter upio u mladosti, nije bila prisutna u političkoj stvarnosti toga vremena. Političari bi povremeno koristili rasnu podvojenost u svoju korist. 1976., 12 godina nakon što je Kongres usvojio istorijski zakon o građanskim pravima, izborni suparnik predsedničkog kandidata Džimija Kartera je bio tadašnji guverner Alabame, Džordž Volas, poznati južnjački lider i zagovornik rasne segregacije. Volas je uspeo da pobedi Kartera na primarnim izborima Demokratske stranke u nekoliko država, mada je on na kraju dobio trku za predsedničku nominaciju kao i za Belu kuću.
«Da li vas brine kada vidite kako se rasizam uvlači u sadašnju izbornu borbu?»
«Da. Mislim da još uvek postoji dosta rasizma na američkoj političkoj sceni. To me uznemirava,» kaže Karter.
Tokom sadašnje predizborne sezone mediji su izvestili, na primer, o tome da je bilo izolovanih slučajeva rasno-motivisanih napada na pojedine predizborne ispostave Baraka Obame. Predsednik Karter izražava nadu da to neće postati pravilo.
«Nadam se da će u ovoj godini sve to da prestane - da se do kraja zaustavi. Moja majka bi bila oduševljena da vidi kako bi dužnost predsednika mogli da vrše žena ili crnac. To bi ona veoma volela i smatrala pravim prodorom,» ističe Karter.
Ukoliko osvoji nominaciju Demokratske stranke i porazi republikanskog predsedničkog kandidata Džona Mekejna, Barak Obama bi ušao u istoriji kao prvi izabrani afro-američki predsednik Sjedinjenih Država.
Mada Džimi Karter tek treba da podrži predsedničkog kandidata svoje stranke, on u šali ističe da članovi njegove porodice više navijaju za Obamu nego za Hilari Klinton.
Pre nego što odluči koga će da podrži, bivši predsednik Karter će svakako da uzme u obzir stav predsedničkih pretendenata o pitanju rasizma. To je nešto što je imalo uticaja na njegove poglede na svet dok je rastao u malom mestu Plejns, kao i kasnije u životu dok je boravio u mnogo većem gradu, Vašingtonu.
