Saradnik Karnegijevog saveta za medjunarodne odnose i etička pitanja i bivši britanski diplomata, Džonatan Klark, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, izneo je svoju procenu stava Vašingtona i Brisela prema tekućoj unturašnoj situaciji u Srbiji, odnosima te zemlje sa SAD, EU i Rusijom i o pitanju Kosova.
KLARK: Mada to možda zvuči paradoksalno, imajući na umu dogadjaje proteklih par decenija, SAD i EU nastoje da u ovom momentu pomognu Srbiji i one su na njenoj strani. U svetlu teškoća oko formiranja koalicone vlade, i Vašington i Brisel se nadaju da će bilo koja vlada koju Beograd formira biti otvorena prema SAD i prema EU, koja je, kako SAD smatraju, glavna pokretačka snaga u nastojanju da se Srbija približi zapadu. Brisel je već sa Beogradom potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i nagovestio vizne olakšice, kao znak da su crni dani iza nas i u nadi da će Srbija uzvratiti na ta nastojanja.
GLAS AMERIKE: Ukoliko bi se Srbija opredelila za bliže partnerstvo sa Rusijom, kako bi na to reagovali EU i SAD?
KLARK: Jasno je da EU i SAD žele da imaju dobre i stabilne odnose sa Rusijom, a činjenica da Srbija ima dobre odnose sa Moskvom je nešto prema čemu se Zapad odnosi neutralno, ali sa razumevanjem. Medjutim, ukoliko Srbija odluči da ima snažne odnose sa Rusijom, ali na uštrb odnosa sa EU i SAD, mislim da bi to izazvalo niz pitanja u zapadnim prestonicama - koja je prava orijentacija Srbije, da li ona stvarno želi da bude članica EU, ili se protivi tome, itd. Ako se dodje do zaključka da je Srbija zauzela neodlučan ili dvosmislen stav, onda bi možda bilo i nekih negativnih posledica. Drugim rečima, ako Srbija odigra svoje karte dobro, može da održi dobre odnose sa Moskvom, a da pri tome ne zatvori vrata Briselu i Vašingtonu. Mislim da je to jedinstveno povoljna situacija za Beograd.
GLAS AMERIKE: Kako bi sadašnja neizvesna politička situacija u Srbiji mogla da se odrazi na dalji razvoj dogadjaja na Kosovu i na odnose u regionu?
KLARK: U suštini nema dobrog odogovora za Srbiju u pogledu Kosova. Neke evropske zemlje i SAD su već priznale nezavisnost Kosova. Medjutim, kakva će biti precizna forma te nezavisnosti, uloga medjunarodne zajednice, pozicija Srba na Kosovu, to su pitanja o kojima će se diskutovati i odlučivati. U ovom momentu, Srbija bi mogla da poradi na snažnoj zaštiti srpske manjine, povratku izbeglica, statusu srpskih enklava, itd., ali ako se stekne utisak da se Srbija suprostavlja Evropskoj uniji sa namerom da ostane van nje, to bi moglo da oteža situaciju Beograda oko Kosova, jer neće moći da vrši uticaj unutar same Unije ili na širem medjunarodnom planu. Zapad želi da se dogadjaji krajem prošlog veka ostave po strani i da se otvori novo poglavlje u odnosima sa Srbijom. Ako bi se to dogodilo mislim da su šanse za Srbiju da utiče na neke unutrašnje aranžmane na Kosovu znatno bolje nego što bi bile u suprotnom slučaju. Ako bi se takvi aranžmani pronašli i ako bi došlo do pune normalizacije odnosa Beograda sa zapadom, to bi pozdravili i Brisel i Vašington.