"Spoljna politika Baraka Obame verovatno bi bila sasvim suprotna politici predsednika Buša”, rekao je u razgovoru za naš program saradnik vašingtonskog političkog časopisa i veb sajta “the Politico”, Rajan Grim. Kolega Branko Mikašinović, zamolio je gospodina Grima da uporedi spoljnopolitičke stavove verovatnih predsedničkih kandidata demokratske i republikanske stranke, Baraka Obame I Džona Mekejna.
GRIM: Imate bar dva kontroverzna pitanja u domenu američke spoljne politike – jedno je politika SAD prema Iraku i Avganistanu, a drugo - spremnost američkog predsednika na razgovore sa predstavnicima neprijateljski raspoloženih zemalja. Obama i Mekejn imaju najveće razlike u gledištima po pitanju Iraka, mada se u poslednje vreme Mekejn približio Obaminoj poziciji. Obama smatra da SAD treba da počnu da povlače američke snage iz Iraka što pre da bi se irački političari i sektaške grupe suočili sa stvarnošču u svojoj zemlji i nastavili da funkcionišu bez prisustva SAD. Obama je za povlačenje snaga u roku od godinu dana ili 16 meseci, a Mekejn govori o daleko dužem periodu, odnosno sve dok se ne postigne pobeda. Pojam “pobede” je fleksibilan, mada je Mekejn izrazio nadu da bi američke snage mogle da se povuku do kraja njegovog prvog mandata, dakle za četiri godine. U vezi sa spremnošću na razgovore sa neprijateljima, pozicija Obame je da bi on bio spreman na razgovore bez preduslova, ali uz odredjene pripreme. Mekejn taj stav napada i pripisuje ga spoljnopolitičkom neiskustvu Obame.
GLAS AMERIKE: Da li će u američkoj spoljnoj politici doći do promena u odnosima SAD prema Evropskoj uniji i Rusiji?
GRIM: Politika Baraka Obame verovatno će biti sasvim suprotna politici predsednika Buša. Dok je Buš često delovao jednostrano, Obama bi tražio konsenzus kako unutar samog Vašingtona, tako i na medjunarodnom planu, nastojeći da dobije pomoć saveznika, pa u nekim slučajevima čak i Rusije i Kine. Drugim rečima, on bi želeo da stavi tačku na, kako to neki zovu, “kaubojsku diplomatiju”. Mekejn će se svakako tokom vremena prestrojiti i prihvatiti stav drugačji ili modifikovan u odnosu na Bušovu politiku i u tom smislu on je već počeo da se distancira od predsednika. Što se tiče Rusije, Vašington ima na umu da američka javnost želi da se oslobodi iračke more i da se na globalnom planu više koncentriše na rat protiv terorizma i borbu porotiv Al-Kaide. U tom smislu Rusija bi mogla da postane važan akter i partner.
GLAS AMERIKE: Kako biste procenili stavove Obame i Mekejna prema Balkanu, Srbiji i Kosovu?
GRIM: U SAD na neki način postoji politički konsenzus u pogledu podrške nezavisnosti Kosova. Obama je rekao da podržava nezavisnost te pokrajine, ali je specifično dodao, da ne želi da Kosovo bude presedan za druge separatističke pokrete, ukazujući na jedinstvene okolnosti koje su dovele do njegove nezavisnosti. Medjutim, nije sasvim jasno koliko je jaka ta predanost potpunoj nezavisnosti Kosova, i ukoliko bi se pritisak Rusije, Kine i Srbije nastavio, mogla bi da se razmotre alternativna rešenja, kao što su visoki stepen autonomije srpskih enklava, što bi značilo de fakto podelu. Mnogo toga će zavisiti od Rusije i Kine i od toga šta bi za takve koncesije one mogle da ponude za uzvrat, ako bi uopšte bile spremne na to. U svakom slučaju, Balkan više nije prioritetan, i treba sačekati i videti dalji razvoj dogadjaja na planu medjunarodne diplomatije.