Kojim putem bi Evropa trebalo da krene pošto je više od polovine irskih glasača na prošlonedeljnom referendumu odbacilo sporazum Evopske unije? Evropski političari juče nisu imali odgovor na to pitanje.
Na sastanku sa kolegama ministrima Evropske unije, u Luksemburgu, Dimitrij Rupel, ministar inostranih poslova Slovenije koja trenutno pretsedava rotirajućim predsedništvom Unije, rekao je novinarima da je suviše rano govoriti o oživljavanju takozvanog Lisabonskog sporazuma:
"Bilo bi riskantno reći da ćemo sada oživeti taj sprazum, u momentu kada smo suočeni sa blokadom ili, kako bi rekao momentom istine. Vreme je za razmišljanje, analizu i slušanje."
Irski ministar inostranih poslova Majkl Martin bio je podjednako oprezan, rekavši da se odbacivanje te povelje u Irskoj mora uzeti u obzir.
"Moramo se konsultovati sa našim kolegama i pronađemo put napred u svetlu onoga što se dogodilo. Podjednako je važno istaći da će prošlonedeljno glasanje u Irskoj imati posledice – kako za samu uniju tako i za Irsku."
Teoretski, svih 27 članica Evropske unije moraju da odobre novi sporazum da bi on stupio na snagu. Taj dokument predviđa uspostavljanje položaja stalnog predsednika Evropske unije i još uticajniji položaj šefa za inostranu politiku. Do sada, 17 zemalja je odobrilo sporazum, a Irska ga je jedina odbacila.
Britanija, Francuska i Nemačka sada vrše pritisak na ostale članice Evropske unije da glasaju o sporazumu. Ako bi ga one odobrile to bi moglo poveća pritisak na Irsku da sprovede još jedno glasanje. Francuski predsednik Nikola Sarakozi, čija zemlja preuzima rotirajuće predsedništvo u julu, sastao se u Pragu sa liderima Slovačke, Madjarske, Poljske i Češke republike u cilju traganja za rešenjem krize. Očekuje se da će se i šefovi država Evropske unije pozabaviti tim pitanjem tokom samita u Briselu, u četvrtak i petak.