Nakon ratnih sukoba i raspada bivše Jugoslavije put do privredne obnove i političke stabilnosti za većinu novonastalih država Zapadnog Balkana nije ni malo lagan.
Većina zemalja nastalih od bivše Jugoslavije tek treba da ostvare punu evropsku integraciju, dok na tom putu napreduju neujednačeno. Hrvatska i Makedonija su se veoma približile ulasku u NATO i Evropsku Uniju. Crna Gora je počela taj proces sa zakašnjenjem, ali je krenula brzim korakom napred. Srbiji i Bosni i Hercegovini predstoji nešto duži put, dok se Kosovo, koje je tek zakoračilo prema Evropi, nada da će ubrzo nadoknaditi izgubljeno vreme.
Robert Hanter, ekspert za evropska pitanja u korporaciji REND i bivši američki ambasador pri NATO savezu i Briselu, kaže da prijem u transatlantske institucije iziskuje sprovođenje niza političkih i ekonomskih reformi.
«NATO je pre više od jedne decenije, na početku svog znatnog proširenja, jasno predočio da će zemlje koje ispune uslove za prijem, uključujući demokratske i privredne reforme, kao i raskid sa nedavnom prošlošću, postati deo Severnoatlantskog saveza, ukoliko ne budu više izvor nestabilnosti već počnu da doprinose opštoj bezbednosti.»
Po rečima Majkla Polta, bivšeg američkog ambasadora u Beogradu i sadašnjeg višeg savetnika u Nemačkom Maršalovom Fondu u Vašingtonu, saradnja sa Haškim tribunalom je ključni uslov za punu evropsku integraciju većine zemalja bivše Jugoslavije.
«Evropa je posebno jasno predočila da saradnja sa Hagom ne može da bude predmet pregovaranja.»
Polt dodaje da je Hrvatska, koja je pozvana u članstvo NATO-a, glavni prodor ostvarila predajom generala Ante Gotovine međunarodnom tribunalu za ratne zločine, 2005 godine. Srbija, s druge strane, zaostaje u integraciji zbog nepotpune saradnje sa Hagom.
Čarls Kapčan, stručnjak za evropska pitanja u uticajnom Savetu za spoljnopolitičke odnose, kaže da je Srbija suočena sa nekoliko poteškoća.
«Civilno društvo tek treba da uhvati pravi koren. Službe bezbednosti još uvek vuku konce iz Miloševićevog vremena. Zemlja je duboko podeljena oko saradnje sa Haškim tribunalom. Još uvek ima puno teških pitanja iz prošlosti, kao i u pogledu budućnosti, koja nisu rešena.»
Mnogi analitičari smatraju da je Bosna i Hercegovina do sada najmanje napredovala. Jedan od njih, bivši ambasador Majkl Polt, ukazuje na usporeno usvajanje vojnih i bezbednosnih reformi, koje su presudne za prijem Bosne u Evropsku uniju.
«U Bosni i Hercegovini još nije razvijen osećaj da su svi njeni stanovnici, bez obzira na etničko poreklo, građani Bosne i Hercegovine i da zaslužuju bolju budućnost. Pokazalo se da ljudi dobre volje mogu to da ostvare. I taj proces mora da se nastavi.»
Kosovo koje je nedavno proglasilo nezavisnost i dalje je velikim delom pod međunarodnom kontrolom. Robert Hanter, stručnjak korporacije REND, kaže da se partnerstvo sa Evropskom unijom i NATO-om može ostvariti na više načina.
«Partnerstvo za mir je sjajan način za podsticanje reformi, posebno demokratizacije. Bez obzira da li će i kada Bosna, Kosovo i Srbija postati punopravni članovi NATO-a, njihova bezbednost kao i njihova uloga u evroatlantskim institucijama od trajnog je značaja. To im je sudbina.»
Crna Gora takođe treba da učini mnogo toga pre nego što bude primljena u evropski blok. Međutim, većina stručnjaka ukazuje na spremnost Podgorice da preduzme potrebne mere da bi pospešila taj proces.
Makedonija, za koju se verovalo da će na nedavnom samitu NATOa u Bukureštu biti pozvana u članstvo zajedno sa Hrvatskom, moraće prvo da razreši spor oko svog imena sa Grčkom. No, i Skoplje užurbano sprovodi reforme kako bi se zemlja što pre kvalifikovalo za prijem u Evropsku uniju, ocenjuju eksperti.
Mnogi balkanolozi predviđaju da će prostor bivše Jugoslavije u dogledno vreme ipak postati neodvojiv deo evroatlantske zajednice.