Kada govore o odnosima Amerike i Evrope posmatrači ističu da su ti odnosi mnogo bolji sada nego što su bili tokom prvog Bušovog mandata. U to vreme, kažu oni, odnose je definisala odluka Sjedinjenih Država da napadnu Irak. Protivljenje u Evropi predvodili su tadašnji francuski predsednik, Žak Širak, i tadašnji nemački kancelar, Gerhard Šreder. Ankete su pokazivale da ugled Amerike u Evropi nikada nije bio lošiji. Ali, kako kaže predsednik njujorškog Američkog saveta za Nemačku, Vilijam Drozdiak, stvari su se promenile.
"Nema sumnje da je Bušova administracija tokom drugog mandata shvatila da više ne može sama, da je unilateralni pristup kontraproduktivan i da nanosti štetu ugledu Amerike u svetu. Stoga nije imala drugi izbor nego da se okrene demokratskim saveznicima u Evropi."
Dok je Vašington to sprovodio, kažu analitičari, i politička klima u Evropi se promenila sa dolaskom na vlast dvoje lidera više okrenutih Americi - francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija i nemačke kancelarke Angele Merkel.
Saradnik Saveta za spoljne odnose, ovde, u Vašingtonu, Čarls Kapčan, kaže da rat u Iraku više nije najvažnije pitanje u odnosima između Evrope i Amerike.
"Dve strane nisu prevazišle spor oko Iraka, ali su ga stavile po strani. Bušova administracija shvata da se evropski članovi koalicije spremaju na povlačenje iz Iraka - ako to već nisu učinili. Evropljani su prestali da kritikuju Vašington zbog tog rata i mislim da su sada rešili da ne dozvole da Irak kvari odnose. Izolovali su to pitanje i usredsredili se na važne zajedničke poslove u vezi sa Avganistanom, Iranom, promocijom demokratije u Rusiji, borbi protiv klimatskih promena i tako dalje."
Tokom posete Evropi, Buš je često pominjao Iran i potrebu da se ta zemlja spreči da razvije nuklearno naoružanje. Majkl Vilijams, iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe, u Londonu, kaže da se Sjedinjene Države i Evropa slažu u tome kako da postupaju prema Iranu.
"Opšti pristup je isti, jer i Evropa i Sjedinjene Države žele da sprovode diplomatsku opciju. Ali svi američki lideri - i demokrate i republikanci - ističu da su sve opcije moguće. Za sada, Evropljani to još ne govore."
Mnogi analitičari podsećaju da tokom ove Bušove posete Evropi nije bilo mnogo antiameričkih demonstracija. Evropu, kažu oni, sada veoma interesuje ko će biti novi američki predsednik. Dominik Moisi, iz Francuskog instituta za međunarodne odnose, u Parizu, ovako objašnjava evropsku fascinaciju demokratom Barakom Obamom.
"Njegova ličnost, boja kože i činjenica da je on, na neki način, inkarnacija onoga što Evropljani žele da se obnovi u Americi: osećaj nade i vizije. Mislim da većina Evropljana želi da se u Americi obnovi kultura nade."
Analitičar Čarls Kapčan dodaje da bi Evropljani pozdravili čak i administraciju republikanca Džona Mekejna, koga vide politički bližim centru, spremnijim da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama i kritičnijim prema politici sadašnje administracije u vezi sa postupanjem prema osumnjičenima za terorizam. Čak i nova republikanska administracija, kaže on, bila bi znatno bliža evropskim gledištima nego što je sadašnja.