Dve decenije pošto je prvi put upozorio zakonodavce na opasnosti od takozvanog efekta staklenika i globalnog zagrevanja, slavni klimatolog upozorava na još veću opasnost. Džems Hansen, direktor Instituta za svemirske studije «Godard», američke Agencije za istraživanje svemira, govorio je o tome u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu, gde mu je ukazana počast kao jednom od naučnika koji su prvi ukazali na planetarne klimatske promene.
Klimatolog Džems Hansen iz Nacionalne agencije za istraživanje svemira, bio je među prvima koji su alarmirali javnost na opasnosti od klimatske promene. On je to učinio na kongresnom pretresu koji je vodio tadašnji senator Tim Virt.
«On je 1988. istupio u prvi red naučne zajednice da objavi ljudski uticaj na porast temperature na planeti. To je tada bila hrabra uloga usamljenog lidera, od koje do danas nije odstupio», priseća se Tim Virt.
Na manfestaciji koja je održana u Vašingtonu u znak sećanja na taj pretres, Hansen je istakao da je svet odavno prešao opasan prag količine gasova koji izazivaju efekat staklenika.
«Doista smo stigli do vanredne planetarne situacije. To je zato što postoje krajnje tačke u klimatskom sistemu kojima smo se vrlo približili, koje će – ako ih pređemo – potpuno zavladati dinamikom sistema. To znači da će zamah celog sistema dovesti do veoma velikih promena koje su van naše kontrole», kaže Hansen.
Pojedinci umanjuju značaj upozorenja na globalno zagrevanje i osporavaju tvrdnju da se klimatski sistem bliži tački preokreta. Među njima je i Stiv Sigal, advokat koji predstavlja interese proizvođača energije.
«Mnogi koji rade na pitanjima klimatske promene su mnogo veći optimisti i uvereni su da postoji niz tehnoloških sredstava koja će moći da se primene da bismo mogli da preokrenemo posledice globalnog zagrevanja, ili im se barem prilagodimo», kaže Sigal.
Hansen se pridružio klimatolizima koji upozoravaju na sve snažnije oluje, nestanak biljnih i životinjskih vrsta, topljenje ledenog pokrivača i podizanje nivoa mora – ako ljudski rod ne reaguje na vreme.
«Već smo dostigli jednu tačku preokreta i izgubićemo sav ledeni pokrivač na Arktiku tokom letnje sezone, a jasno je da ćemo ostati bez tog pokrivača zbog toga što je planeta izgubila energetsku ravnotežu.»
Hansen kaže da će se sav arktički led za pet do deset
godina topiti svakog leta, ali da to može da se preokrene ako ljudska vrsta
prestane da koristi fosilna goriva i postepeno isključi iz upotrebe ugalj -
glavog uzročnika takozvanih gasova staklenika.