U Vašingtonu i na Bliskom istoku od nedavno je u toku sveobuhvatna debata o mogućnosti vojne akcije protiv Irana zbog njegovog kontroverznog nuklearnog programa. Sve je oštrija i retorika Sjedinjenih Država i Izraela s jedne i Teherana s druge strane. Vojni i politički eksperti sada razmatraju posledice takozvanog rata rečima.
Svetske sile vrše pritisak na Iran da obustavi program obogaćivanja uranijuma, nudeći između ostalog i novi paket podsticajnih mera za vladu u Teheranu kako bi odustala od plana koji bio mogao da dovede do proizvodnje nuklearnog oružja. Visoki zvaničnici u Beloj kući i Pentagonu međutim kažu da Iran nastavlja sa svojim aktivnostima, iako su različite procene o tome kada bi ta zemlja mogla da okonča rad na komponentama za nuklearnu bombu. Predsednik Džordž Buš više puta je ponovio posvećenost diplomatiji kao prvom izboru u borbi protiv iranskog nuklearnog programa, ali i odbio da isključi mogućnost upotrebe vojne sile.
"Uvek sam govorio da su sve opcije na stolu. Za Sjedinjene Države je međutim prva opcija da reši problem diplomatskim putem,"kazao je američki predsednik."
Debata o eventualnoj vojnoj kampanji poslednjih nedelja je sve intenzivnija, dok retorika postaje sve oštrija. Niko još nije ponudio vremenski okvir za vojnu akciju. Bivši zvaničnik Stejt Dipartmenta Elizabet Čejni, inače ćerka potpredsjednika Sjedinjenih Država, kazala je na jednom forumu o Iranu da Vašington neće tolerisati Teheran koji poseduje nuklearno oružje.
"Ne možemo da živimo sa tim, jer to predstavlja suštinsku pretnju po Izrael, kao i po američku nacionalnu bezbednost,"istakla je Elizabet Čejni.
I dok traje debata o vojnoj akciji protiv Irana, na Bliskom istoku su u toku drugačije aktivnosti. Američke i savezničke mornaričke snage upravo su okončale niz vojnih vežbi u Persijskom zalivu. Predstavnici američke Pete flote, usidrene u Bahreinu , kažu da je cilj vojne vežbe bila zaštita naftnih postrojenja.
Visoki iranski zvaničnik nedavno je zapretio da će zatvoriti strateške puteve za dopremanje nafte, dok iranska revolucionarna garda takođe obavlja značajne vojne manevre. Teheran testira i balističke projektile, od kojih bi pojedini, prema navodima iranskih zvaničnika, mogli da pogode Izrael i druge američke saveznike u regionu. Izraelske vazdušne snage su prošlog meseca izvele sveobuhvatne vežbe, koje su, prema verovanju mnogih analitičara, bile proba za mogući napad na iranska nuklearna postrojenja.
Izvršni direktor Vašingtonskog institute za bliskoistočnu politiku Robert Setlof kaže da bi iransko nuklearno oružje moglo da ima katastrofalne posledice.
"To bi pokrenulo regionalnu trku u naroužanju. Možda bi dovelo i do toga da se teroristi domognu nuklearnog oružja, što je veoma opasno. Ta opasnost je još gora za Izrael. Režim čiji lideri su javno iskazali svoju rešenost da unište izraelsku državu troše nacionalno bogastvo kako bi obezbedlili sredstva da tu pretnju sprovedu u delo,"navodi Robert Setlof.
Iran odbacuje tvrdnje da poseduje programe za nukelarno naoružanje, navodeći da obogaćuje uranijum radi prozivodnje električne energije. Teheran je u međuvremenu odgovorio na paket podsticajnih mera, koji je uputila Evropska unija, i evropski zvaničnici se nadaju da će krajem meseca biti nastavljeni pregovori.
Iranski minister inostranih poslova Manučer Motaki kaže da ne veruje da će izbiti rat između Irana i Sjedinjenih Država ili Izraela.
"Izraelska vlada suočena je sa političkim slomom u zemlji i regionu, tako da na verujemo da postoji mogućnost da taj režim pribegne takvoj ludosti. Sjedinjene Države takođe nisu u poziciji da preduzmu još jednu rizičnu akciju u regionu."
Vojni analitičari ističu da bi, za razliku od izraelskih napada na nuklearna postrojenja u Iraku 1981. i prošlogodišnji u Siriji, napad na iranska postrojenja bio komplikovan. Uzimajući u obzir angažovanost američkih trupa u Iraku i Avganistanu, načelnik združenog generalštaba američke vojske je komentarišući mogućnost izraelskog napada upozorio protiv bilo kakvih destabilizirajućih akcija.
"Otvaranje trećeg fronta u ovom trenutku bi bio veliki teret za nas. To ne znači da nemamo kapacitet ili rezervne snage, ali bi bili suočeni sa stvarnim izazovom. Posledice takve akcije je takođe ponekad veoma teško predvideti."
Među tim posledicama je verovatno i iranski protiv-napad, čija bi prva meta, kako ističu zvaničnici, bila izraelska i američka flota u Persijskom zalivu. Vojni analitičari pak navode da bi napad na Iran zahtevao postepenu kampanju, u okviru koje bi prvo bili ciljani iranski kapaciteti za protiv-napad, a nakon toga napadnuta nuklearna postrojenja.