Više od 3 decenije, socijalna aktivistkinja Frances Mur Lape učestvuje u akcijama za rešavanje globalnih problema - od siromaštva i gladi do korupcije u privredi i politici. U svojoj najnovijoj knjizi pod naslovom Shvatanje suštine, Frances Lape iznosi argumente u prilog tvrdnje da je demokratija jedan od najvažnijih instrumenata za rešavanje tih problema.
Nedostatak prirodnih resursa često se smatra za jedan od najvažnijih uzroka problema sa kojima se suočavaju ljudi širom sveta. Ali za socijalnu aktivistkinju Frances Mur Lape to nije ubedljiv argument. Po njenom mišljenju, glad, siromaštvo, masovna zagađenja i korupcija u politici događaju se zato što ljudi ne dele odgovornost i ne polažu račune jedni pred drugima. Suština demokratije, kaže ona, nisu izbori već podjednako učešće u razvoju društva.
"Svi shvatamo da postojanje dobre strukture - izbori, višestranački sistem i tržišna privreda - samo po sebi ne garantuje demokratiju. Demokratija je glas ljudi koji istinski oblikuju sosptvenu budućnost, oblikuju politiku koja kreira naš svet."
U svojoj knjizi Shvatanje suštine, Frances Lape ističe da se sprovođenje demokratije može naučiti.
"U svojoj knjizi govorim o prevazilaženju demokratije kao strukture koju smo jednostavno nasledili i koja od nas traži vrlo malo - na primer glasanje, koje čak nije obavezno, i kupovinu, odnosno učešće u ekonomiji. To nije dovoljno. U stvari, mi kao bića imamo urođenu osobinu da volimo da živimo u zajednici, da doprinosimo njenom životu i da delimo odgovornost. U stvari, u osnovi reč zajednica označava podelu posla.
Frences Lape navodi, kako to naziva, "deset veština demokratije" - kao što su veština slušanja, pregovaranja, političke imaginacije, javnog donošenja sudova i podučavanja. Važna je i veština kreativnog pristupa konfliktima - odnosno sposobnost pregovaranja o razlikama.
"Približavanje različitih gledišta je suština demokratije, dok je totalitarizam sistem u kome se razlike ne priznaju i ne poštuju. Zato je ključna veština demokratije sposobnost prihvatanja da su različita gledišta neizbežna i da je to dobro, jer znači da se mogu slobodno izražavati. Kada se različita gledišta suoče dolazi se do znatno boljih rešenja umesto kada se ona nameću odozgo."
Autorka navodi da je za društvo veoma važno da se pojedinci obrazuju u tim veštinama. Njena organizacija, Institut mala planeta, radi na pretvaranju tih principa u realnost.
"U hiljadama američkih škola mladi se obučavaju u jednoj od ključnih veština demokratije - posredovanju u razgovorima. Obučavaju se u tome kako da posreduju u rešavanju nesuglasica među svojim vršnjacima, umesto da se obraćaju nekoj autoritativnoj ličnosti, na primer nastavniku, da bi rešili problem."
Kada čitavo neko društvo prihvati takvu demokratsku kulturu, kaže Frances Lape, ljudi će biti u stanju da identifikuju probleme i nalaze rešenja. Ona kao primer navodi slučaje države Kerala, u Indiji.
"Indijska država Kerala dostigla je visok nivo standarda u dugovečnosti ljudi i nizak nivo smrtnosti beba, koji se mogu porediti sa najbogatijim zemljama. Pre nekoliko godina sproveli su masovnu kampanju opismenjavanja i to tako što su susedi podučavali susede. Zatim, u planiranje su uključili građane - naročito žene - i postavili ciljeve za lokalne zajednice u smislu zdravstvene zaštite i radnih mesta, zasnovane na interesima građana."
Frances Lape kaže da je demokratija put bez kraja. Ona se preobražava i postaje zanimljivija što se više ljudi uključuje u nju. Taj put, kaže ona, jedini je način za ljude na ovoj planeti da reše svoje probleme i ostvare život kakav žele.