Odluka administracije Predsednika Buša da uputi visokog zvaničnika državnog sekretarijata, Vilijama Bernsa, na razgovore o iranskom nuklearnom programu, koji se održavaju u subotu u Ženevi, mogla bi da bude nagoveštaj namere Vašingtona da promeni kurs prema Iranu. Bela kuća, ipak, insistira da ne odustaje od zahteva da Iran prekine svoj program obogaćivanja uranijuma.
Nedavne iranske raketne probe pojačale su tenzije u regionu. Iranska državna televizija prikazala je iransku vojnu moć kao podtekst predstojećih pregorova sa Iranom.
Vilijem Berns, bivši američki ambasador u Moskvi, prisustvovaće razgovorima čiji cilj je da se Teheran privoli da odustane od svog programa za obogaćivanje uranijuma.
Američko-iranski diplomatski odnosi su prekinuti još 1979. posle islamske revolucije u Iranu, kojom prilikom su članovi američke ambasade u Teheranu držani kao taoci.
Bušova administracija je do sada odbijala direktne kontakte sa Iranom sve dok Teheran ne obustavi sporni nuklearni program.
U tim okolnostima odlazak visokog zvaničnika državnog sekretarijata kao što je Vilijam Berns na predstojeće razgovore, mnogi ocenjuju kao važan iskorak.
«Sa iranskog stanovišta simboli i signali su značajne stvari, bez obzira da li su namerni ili ne. Mislim da će biti veoma zanimljivo videti kako će Iranci protumačiti ovo i da li će doći do nekog prodora, odnosno početka verovatno dugotrajnog i mukotrpnog procesa pregovora».
Iran odbija da obustavi svoj nuklearni program za koji tvrdi da ima isključivo mirnodopske svrhe. Međutim, ni tri paketa sankcija Ujedinjenih nacija, koje su dosada zavedene Iranu, nisu uspeli da promene stav Teherana.
Bivši američki ambasador u Ujedinjenim nacijama, Džon Bolton protivi se razgovorima na visokom nivou.
«Prisustvo američkog zvaničnika na pregovorima znači da Iran ne mora da ispuni uslov za pregovore – da obustavi program za obogaćivanje uranijuma. Administracija tvrdi da je ovo jedini put da će dozvoliti američko prisustvo, a da američki predstavnik neće uopšte govoriti. To je kao da šaljemo lutku na koju je privezan magnetofon. To će samo stvoriti zabunu oko činjenice da je administracija preokrenula svoj stav za 180 stepeni i to je značajna pobeda za Iran».
Glavni pregovarač i predstavnik Evropske Unije, Havijer Solana, ponudio je, u ime Amerike i pet drugih zemalja, paket podsticajnih mera Iranu.
Mere uključuju «direktan dijalog» ukoliko Teheran suspenduje program za obogaćivanje uranijuma.
Portparol državnog sekretarijata, Šon Mekormak je najavio razgovore na još višem nivou ukoliko Iran ispuni postavljeni zahtev.
«Ukoliko budu prekinuli obogaćivanje uranijuma, videće američkog predstavnika za pregovaračkim stolom, pa čak i državnog sekretara.»
Teheran nije nikada pristao na takav uslov, dok je iranski vrhovni vođa ajatola Hamenei rekao ovih dana da postoje jasna ograničenja u pogledu nuklearnog pitanja.
Međutim, Džon Kalabreze tvrdi da najnoviji američki potez predstavlja izazov za Teheran.
«Ovo može u stvari da ispadne veoma mudar državnički potez kojim se cela stvar stavlja na teret Teherana i upućuje poruka da smo spremni da se sastanemo i razgovaramo na najvišem nivou i sada čekamo odgovor. Jer ukoliko ne uzvrate biće svima jasno da stvari ne napreduju zbog iranske, a ne američke strane.»
Na ulicama Teherana, vest o predstojećim razgovorima, kojima će prisustvovati i visoki američki zvaničnik, podstakla je nadu da bi moglo da se nadje mirno rešenje za spor oko iranskog nuklearnog programa.