Posle višemesečnih čitanja optužnica i preliminarnih pretresa u nekoliko slučajeva, prvi zatvorenik uz baze Gvantanamo danas je izjavio da nije kriv, na početku prvog suđenja u provizornoj sudnici, nedaleko od zatrvora u kome leži već šest godina.
Na ovom suđenju trebalo bi da se utvrdi da li je Salim Hamdan bio samo beznačajni vozač i mehaničar, kako tvrde njegovi advokati, ili je tesno sarađivao sa liderom Al-kaide, Osamom bin Ladenom, u planiranju i sprovođenju terorističkih napada - kako tvrde tužioci. Oni takođe tvrde da su dve rakete tipa zemlja-vazduh pronađene u vozilu kojim je Hamdan upravljao, kada je uhapšen u Avganistanu, novembra 2001. Ako bude proglašen krivim, taj Jemenac, u svojim kasnim tridesetim godinama, mogao bi da bude osuđen na doživotni zatvor.
Na početku ovog, prvog američkog suđenja za ratne zločine posle Drugog svetskog rata, sudija, mornarički kapetan Kit Alred, odmah je odbacio neke od dokaza protiv Hamdana, uključujući izjave koje je davao u Avganistanu pre šest godina, u vreme kada je prema izjavama njegovih advokata bio zlostavljan. Ali sudija je dozvolio druge kontroverzne dokaze da budu izneti na suđenju. Mogućim članovima porote, takođe pripadnicima američkih oružanih snaga, rekao je da iskaze moraju da saslušaju nepristrasno i da pođu od pretpostavke da je Hamdan nevin - kao što se to radi na svim drugim suđenjima u Sjedinjenim Državama.
Predstavnik Pentagona, Brajan Vitman, nazvao je ovaj početak suđenja značajnim.
"Ovo je početak sudskog procesa u kome će ielgalni borci zbog svojih postupaka biti izvedeni pred lice pravde. Stoga je to važan dan. Kao što znate, već je bilo čitanja optužnica i drugih postupaka, a sada prelazimo na suđenje i zato je ovo važan dan."
Suđenje Hamdanu počelo je uprkos tome što je Vrhovni sud Sjedinjenih Država prošlog meseca presudio da zatvorenici u Gvantanamu imaju pravo da se žale na svoje zatvaranje američkim civilnim sudovima. Jedan niži sud presudio je prošle nedelje da suđenja pred vojnim sudovima mogu da se odvijaju dok civilni sudovi ne razmotre žalbe i presude na osnovu njih - što je veoma razgnevilo grupe za zaštitu ljudskih prava. Amnesti internešenel nazvala je to "velikim promašajem" američkog pravosudnog sistema. Hjuman rajts voč nazvao je presudu "velikom greškom," dodajući kako ne očekuje da će suđenja pred vojnim sudovima biti pravedna. Predstavnik Pentagona, Brajan Vitman, nije se složio sa tim.
"Ovo su ljudi koji počinili nezakonite radnje, za šta postoji dovoljno dokaza da bi bili izvedeni pred sud kako bi odgovarali za svoje zločine. Suđenja pred vojnim komisijama biće pravedna i do kraja sprovedena."
Od 265 zatvorenika u Gvantanamu optužnica je podignuta protiv njih 20, u skladu sa zakonom o suđenjima pred vojnim komisijama, koji je Kongres doneo prošle godine, pošto je Vrhovni sud ukinuo mogućnost primene prethodnog procesa. Funkcioneri kažu da će desetine drugih zatvorenika u Gvantanamo biti optužene dok će menogi drugi biti oslobođeni. Nekoliko desetina njih već je oslobođeno optužnice ali čekaju na aranžmane između Sjedinjenih Država i njihovih zemalja, ili neke treće zemlje koja bi bila voljna da ih primi.
Amnesti internešenel: Suđenja u Gvantanamu ne služe pravdi
Organizacija za ljudska prava, Amnesti internešenel, pozvala je Sjedinjene Države da odustanu od suđenja pred vojnim sudom u zalivu Gvantanamo i ukinu taj zatvor, u kome drže osumnjičene za terorističke aktivnosti.
Amnesti internešenel opisuje suđenja pred vojni komisijama kao suđenja drugog reda, kojima Sjedinjene Države nikada ne bi podvrgle sopstvene građane. Predstavnik Amnesti internešenela, Rob Frir, objašnjava:
”To je objavljeno u vreme kada je donet taj zakon. Ta suđenja imaju niži standard nego normalna suđenja za krivična dela, kakvima se podvrgavaju američki građani. To je diskriminacija, i samim tim predstavlja kršenje međunarodnog prava koje kaže da osnovna ljudska prava ne mogu da se krše.“
Frir je takođe postavio pitanje nezavisnosti pomenutih vojnih sudova dodajući da im nedostaje transparentnost da bi istinski služili pravdi.
Amnesti takođe kritikuje činjenicu da vojna komisija ima pravo da uvaži informacije dobijene od optuženih uz pomoć metoda za koje ta organizacija kaže da su svirepe, nehumane i ponižavajuće. Amnesti kaže da je Salim Hamdan podvrgavan uskraćivanju sna, zatvaranjima u samicu i drugim nezakonitim vrstama kažnjavanja, u nastojanju da se od njega dobije priznanje. Takva praksa, rekao je predstavnik Amnesti internešenela, Rob Frir, redovno se kritikuje u Sjedinjenim Državama kada se primenjuje u drugim zemljama.
”U svojim izveštajima o stanju ljudskih prava Sjedinjene Države se zalažu za pravedna suđenja, ali to što se sada događa u Gvantanamu je slika onoga što se događa u drugim zemljama. Ironija je da se kubanska vlada svake godine podvrgava kritikama zbog suđenja koja sprovodi odmah s druge strane ograde Gvantanama, na kojima se dozvoljavaju iznuđeni iskazi, što je upravo ono što će biti dozvoljeno prema zakonu o vojnim komisijama.“
U presudi povodom žalbe koju su podneli Hamdanovi advokati, Vrhovni sud Sjedinjenih Država ukinuo je 2006. godine prvi sistem vojnih komisija, rekavši da takve komisije nisu u skladu sa federalnim zakonima i da predstavljaju kršenje Ženevskih konvencija. Iste godine, američki Kongres je doneo novi zakon o vojnim komisijama, po kome se sada sudi Hamdanu. Ako bude proglašen krivim on bi mogao da bude osuđen na doživotni zatvor.