Vesti o hapšenju bivšeg lidera bosanskih SrbaRadovana Karadžića u Beogradu, zauzele su veliki prostor na američkim naslovnicama. Američki dnevnici podsećaju da je Karadžić postao simbol progona bosanskih Muslimana, i da je godinama izmicao poteri. „Hvatanje Karadžića, koji se tereti za pogibiju 8.000 ljudi, pomaže Srbiji u želji da postane članica EU" – ističe Njujork Tajms.
„Uvijen u srpsku zastavu i plašt pravoslavnog hrišćanstva, Karadžić je bio upečatljiva, egoistična ličnost, čovek koji je budio strah i predrasude kod drugih" – navodi Los Andjeles Tajms.
„Postao je svojevrsna mitska ličnost zahvaljujući sposobnosti da izbegne hapšenje. Kružile su brojne glasine o tome gde se krije i kako, nagađanja da se povukao u neki manastir, ili da je prerušen u kaludjera ili ženu" – dodaje kalifornijski dnevnik.
Prenoseći reakcije u Beogradu, list piše da danas još nije izvesno da li će popularnost srpskih nacionalista dostići nivo koji je imala ovog proleća, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije. „Mnogi Srbi Karadžića vide kao ostatak srpske prošlosti regionalnog nasilnika, koji ih je sprečavao da se integrišu sa Evropom, i drago im je što mogu da ga se konačno reše" – primećuje Los Anđeles Tajms.
Vašington Post citira bivšeg pomoćnika američkog državnog sekretara Ričarda Holbruka, koji je Karadžića opisao kao „pravog tvorca masovnih ubistava u Bosni i Hercegovini 1990-ih".
„Po meni je on bio gori od Miloševića, jer je bio intelektualni vodja" – izjavio je Holbruk za CNN.
Ričard Diker, direktor programa za medjunarodnu pravdu u njujorškoj organizaciji Hjuman Rajts Voč, ocenjuje da je do hapšenja moglo da dodje i ranije da nije bilo političke opstrukcije u Srbiji.
Na Internet stranici Vašington Tajmsa čitamo da će se Karadžić, kada bude izručen haškom tribunalu, susresti u zatvoru sa bivšim kolegama kao što je Momčilo Krajišnik, ali i bivšim neprijateljima, poput bosanskog generala Rasima Delića. Medjutim, u haškom zatvoru etnički rivaliteti blede, a oružje zamenjuju reketi za ping-pong i šahovske table – piše Tajms.
Prestonički dnevnik podseća da je posle smrti Slobodana Miloševića i samoubistva vodje bosanskih Srba Milana Babića, izvršena revizija uslova u zatvoru, koja je pokazala da je život u Ševeningenu udobniji i opušteniji od života u običnim zatvorima, a retko koji zatvorenik ima primedbe na tretman.
"Haški zatvorenici imaju na raspolaganju holandske, belgijske i francuske TV kanale, teretanu, biblioteku, a mogu da uzimaju časove slikanja, stranih jezika ili nauke" – navodi Vašington Tajms.