Džordž Vašington je imao Maunt Vernon. Tomas Džeferson je imao Montičelo. Domovi osnivača zemlje privlače posetioce koji hoće više da nauče i o njima i o njihovom doprinosu Sjedinjenim Državama. Uskoro treba da se završi restauracija Monpeljea – odnosno kako Amerikanci kažu Montpilijera – kuće Džemsa Medisona, da bi i ona mogla da ispriča istoriju njegovog učešća u Američkoj revoluciji. Restauratori kažu da će ona biti nacionalni spomenik važnoj ličnosti američke istorije.
Na prvi pogled, ovo može da izgleda kao bilo koje gradilište, ali radnici na ovoj impozantnoj palati od opeke u planinama centralne Virdžinije vraćaju kući izgled kakav je imala pre gotovo dve stotine godina. Monpelje je bio dom četvrtog predsednika Sjedinjenih Država, podseća Majkl Kvin, predsednik Fondacije Monpelje.
«Kuću Džemsa Medisona je važno obnoviti, jer nema drugog mesta koje uistinu svedoči o njemu. On nema spomenik na vašingtonskom Molu. Jednostavno, on nije uobičajena valuta u američkom narodu», kaže Kvin.
Iako manje poznat od Džordža Vašingtona i Tomasa Džefersona, Džems Medison je igrao veoma važnu ulogu u osnivanju Sjedinjenih Država. On se smatrao, kaže Kvin, pokretačkom snagom u stvaranju dokumenta koji je uobličio našu vladu.
«Njegovi savremenici su ga neprestano isticali kao čoveka čiji je genije uistinu doprineo uspehu Ustava, čija je politička umešnost osigurala njegovo usvajanje i koji je zaista stvorio temelje američke unije», kaže Kvin.
Medison je i autor Povelje o ljudskim pravima, prvih deset ustavnih amandmana koji garantuju osnovna američka prava, kao što su sloboda govora i vere. Medison je ovde odrastao, proveo najveći deo života i tu se povukao u penziju 1817, posle služenja dva predsednička mandata. Umro je u Montpilijeru 1836.
«Pred kraj njegovog života, Montpilijer je uistinu bio odraz identiteta Džordža Medisona, suštine njegovog bića», kaže Kvin.
Medisonova udovica, Doli, prodala je kuću 1844, da bi ona potom promenila mnogo vlasnika. Poslednji stanar, Merion Dupont Skot, provela je ovde ceo život. Zaveštala je kuću Nacionalnom fondu, nezavisnoj dobrovoljnoj organizaciji, pod uslovom da se Monpelje obnovi i vrati u prvobitno stanje. Porodica Dupont je kupila imanje 1901. i udvostručila prostor objekta, koji je već bio omalterisan rozikastim malterom. Restauracija je počela 2003, uklanjanjem dozidanih delova. Rad se nastavlja i velika pažnja se poklanja najmanjim detaljima, da bi se obezbedila istorijska autentičnost, kaže Džon Džins, direktor projekta obnove.
«Monpilijer je jedinstven primer. Obično ne biste toliko agresivno uklanjali moderne karakteristike kao što to radimo ovde, ali kriterijum nam je od početka bio da Medison prepozna svoj dom ako se bi se vratio», kaže Džins.
Tesar Kit Fori je jedan od više od trideset specijalizovanih zanatlija koji rade na obnovi. On kaže da mu je ovo vrhunac karijere koja traje duže od 40 godina.
«Postoji nešto posebno u radu na kući ovolike istorijske vrednosti, što vas vodi u potpuno različitu dimenziju. Ovde nema nevažnih detalja i vidim da su svi dorasli zadatku», kaže Fori.
Tokom većeg dela restauracije, posetioci su mogli da obilaze kuću. Sedamnaestog septembra, na godišnjicu usvajanja američkog Ustava, svi radovi na Monpeljeu će biti završeni i zdanje će izgledati onako kako je izgledalo kada je u njemu živeo Džems Medison.
