Predsednik Buš razgovarao je sa premijerom Pakistana o suzbijanju delovanja pro-talibanskih ekstremista na granici sa Avganistanom. Buš je ponovio da je Pakistan snažan saveznik u ratu protiv terorizma.
SAD žele da Islamabad pojača borbu protiv elemenata Al Kaide i Talibana koji koriste teritoriju Pakistana za napade na američke i vladine snage u susednom Avganistanu.
Premijer Gilani rekao je novinarima da je njegova zemlja predana borbi protiv terorista i ekstremista i da želi da poboljša odnose sa Vašingtonom.
Do posete dolazi u vreme nove zategnutosti izmedju avganistanskih, pakistanskih i američkih zvaničnika - u pogledu načina borbe protiv sve raširenijeg pobunjeničkog pokreta u Avganistanu.
Talibanski borci u Avganistanu pokreću nove ofanzive svakog leta, kada toplo vreme olakša kretanje i otvori prolaze kroz visoke planine u zemlji. Medjutim, leto 2008. je posebno ispunjeno nasiljem, sa 40 odsto više napada u istočnom Avganistanu nego prethodne godine. Uz samu granicu sa Pakistanom, Talibani su proširili svoju teritoriju i sada kontrolišu veći deo nemirnog plemenskog područja u zemlji. Zvaničnici u severozapadnom Pakistanu kažu da se uticaj Talibana širi sa plemenskih područja prema većim gradovima.
Američki i avganistanski zvaničnici navode da će borba sa Talibanima u Avganistanu zahtevati isterivanje pobunjenika iz njihovih uporišta na pakistanskim plemenskim područjima. Avganistanski predsednik Hamid Karzai izjavio je da su ekstremisti, koji koriste ta uporišta za napade širom graničnog pojasa, najveća pretnja njegovoj zemlji.
«Borba protiv terorizma nije u Avganistanu i mi nećemo biti bezbedni i sigurni ukoliko Avganistan i medjunarodna zajednica ne pokrenu pitanje uporišta u Pakistanu i logora za obuku».
Medjutim, avganistanski i pakistanski zvaničnici ne samo što se spore oko toga šta preduzeti u pogledu talibanskih skrovišta, već i oko toga ko je kriv za porast ekstremizma. Prošlog meseca, zvaničnici dve zemlje su se međusobno optuživali za podržavanje talibanskih frakcija. Avganistanski zvaničnici su čak direktno optužili pakistanske vojne i bezbednosne snage da su učestvovale u bombaškom napadu na ambasadu Indije u Kabulu. Pakistan je odbacio takve optužbe. Tokom posete Kabulu prošle nedelje, generalni sekretar NATO-a Jap De Hop Shefer pozvao je obe zemlje da saradjuju.
«Više nego ikada, sada nam je potreban regionalni pristup u pokušaju da zauzdamo situaciju. Ja ne mogu da zamislim da bilo ko smatra da je prihvatljivo da se brojni teroristi iz sveta okupljaju u odredjenoj oblasti i smišljaju zlo i razaranje».
Medjutim, pakistanski zvaničnici su proteklih meseci jasno rekli da prave sopstvenu strategiju za borbu sa ekstremistima – i da je to strategija koja obuhvata i mirovne razgovore umesto vojnih operacija. Takvi razgovori su izazvali zabrinutost NATO-a i avganistanskih i američkih zvaničnika koji vrše pritisak na Pakistan da učini više kako bi sprečio napade Talibana na Avganistan. Rehman Malik, ministar unutrašnjih poslova Pakistana, prošle nedelje je odbacio sugestije da Sjedinjene Države vrše pritisak na njegovu vladu da bude agresivnija prema ekstremističkim organizacijama.
«Mi preduzimamo sopstvene akcije i razvijamo sopstvenu politiku. Nema nikakvog mešanja spolja i nećemo prihvatiti bilo kakvo mešanje sa bilo koje strane.»
Mnogi Pakistanci smatraju da je predsednik Pervez Mušaraf dugo sledio vojnu kontraterorističku strategiju koju se zagovarale Sjedinjene Države – za koju analitičar Talat Masud kaže da je umanjila njegovu popularnost medju Pakistancima. Masud kaže da je nova vlada veoma oprezna da ne krene sličnim putem.
«Vlada ne žele da ostavi utisak da vodi taj rat zarad Amerike. Zato ne želi bilo kakvo američko mešanje. Istovremeno, mislim da se sadašnja vlada još nije potpuno učvrstila da bi mogla da formuliše i sprovede neku sveobuhvatnu politiku protiv ekstremista i sve šireg pobunjeničkog pokreta. U medjuvremenu, ekstremisti koriste prednost.»
U Sjedinjenim Državama, pojedini zvaničnici smatraju da bi odgovor na sve veći talibanski pokret, bila veća inostrana pomoć Pakistanskoj vladi – koja bi obuhvatila i petogodišnji paket pomoći za civilni razvoj vredan 7,5 milijardi dolara. Pakistanski zvaničnici su pozdravili predlog za povećanje pomoći. Ipak, zakonodavci iz inače veoma podeljene koalicione vlade, takodje kažu da postoji široka saglasnost da ni jedna strana zemlja ne bi trebalo da bude umešana u način borbe sa talibanskim pobunjenicima za koji se Pakistan opredeli. Pre odlaska iz Islamabada, premijer Gilani je izjavio da će bezbednosna pitanja biti na vrhu dnevnog reda tokom boravka u Sjedinjenim Državama. On je naglasio da će njegova koaliciona vlada nastaviti da sprovodi sopstvenu strategiju u borbi sa talibanskim pobunjenicima.
«To je naša borba i to je naš cilj. Ja sam izgubio svog lidera zbog terorizma. Zato mi je prvi prioritet da uspostavim red i zakon u zemlji.»
Pored sastanka sa predsednikom Bušom, pakistanski zvaničnici su saopštili da će se premijer Gilani sastati sa državnim sekretarom Kondolizom Rajs, sekretarom za odbranu Robertom Gejtsom i oba predsednička kandidata, senatorima Džonom Mekejnom i Barakom Obamom.