Koleginica Jela Defrančeski razgovorala je sa Natašom Mićić, poslanicom Liberalno-demokratske stranke u Skupstini Srbije, o događajima koji prate hapšenje jednog od najtraženijih begunaca od međunarodnog pravosuđa.
GLAS AMERIKE: Zbog čega je značajno hapšenja Radovana Karadžića?
NATAŠA MIĆIĆ: Značajno je zato što smo na to čekali 13 godina. Značajno je zato što je pravda morala da bude zadovoljena. Značajno je zato što ovo društvo ima potrebu za ozdravljenjem. Dakle, ja o hapšenju Karadžića ne govorim samo kao o ispunjenju nekakve međunarodne obaveze ili o nekoj našoj ulaznici za Evropsku Uniju, nego kao o našoj potrebi za istinom, za odgovornošću. To je ono što Srbiji najviše nedostaje i bez čega ne možemo napraviti neke pomake, pa makar i formalno ostvarivali neke rezultate -- prosto, suštinski je to neophodna potreba.
GLAS AMERIKE: Da li je ovo znak da je srpska javnost spremna da sagledava balkanski konflikt u drugačijem svetlu nego sada?
NATAŠA MIĆIĆ: U svakom slučaju krajnje je vreme. Međutim, očigledno nisu sazreli ni oni koji vode ovu državu. Oni prosto izbegavaju da kažu da je Radovan Karadžić čovek, koji je osumnjičen za najgore moguće zločine, nego nam to predstavljaju kao ispunjenje međunarodne obaveze. Pa i ovaj miting koji će se večeras održati, miting podrške Radovanu Karadžiću, po meni je čisto neprimenjivanje zakona. Naravno da Ustav jamči politička prava na slobodu govora i okupljanja, ali ima i ograničenja za to. Ograničenja su da ta javna okupljanja ne budu u suprotnosti sa zdravljem, javnim moralom i bezbednošću zemlje. U ovom slučaju ispunjena su dva uslova: javni moral i bezbednost zemlje. Kao što znate, ljudi su u strahu, građani koji bi hteli da normalno i slobodno žive su ugroženi, pa prema tome mislim da je velika greška državnih organa i vlasti što su uopšte dozvolili okupljanje. Hteli bismo da u okviru Ujedinjenih nacija rešavamo pitanje Kosova, a onda kada treba da se poštuje to članstvo i pripadnost Ujedinjenim nacijama onda se doyvoljava da se pravi miting usred Beograda, koji daje podršku jednom zločincu. To, naravno, nije dobro.
GLAS AMERIKE: Predsednik Tadić hvaljen je svuda u svetu, naročito ovde u Vašingtonu, zbog hapšenja Karadžića. Da li je tako viđen i u Srbiji?
NATAŠA MIĆIĆ: Jeste. Samo smatram da bi bilo mnogo bolje, i da bi Srbija išla daleko brže, da i sam predsednik Tadić ne izbegava istinu o čemu se radi. Na mitingu su bila deca od 18 -19 godina. Oni su bili u vreme Srebrenice maloletni i nemaju predstavu o čemu se radi. Oni su izmanipulisani i zavedeni, a to je posledica situacije u kojoj se, s jedne strane, istina izbegava i prećutkuje, a s druge dozvoljavaju takvi mitinzi. Nije kažnjen ni jedan od medija koji ne samo što su mistifikovali hapšenje Karadžića nego su ga i glorifikovali. Ja mislim da je i tu potrebno utvrditi odgovornosti. Kada biste preduzeli sve te mere onda ne bismo imali ovakvu situaciju: huliganstvo, divljanje i nerazumevanje.
GLAS AMERIKE: Izgleda da predstoji veliki posao. Ko može da ga pokrene osim vladajuće stranke i lidera zemlje?
NATAŠA MIĆIĆ: U vreme DOS-a, na RTS-u kao javnom servisu, emitovan je dokumentarni film o Srebrenici. Danas govorimo o Karadžiću koliko je i šta je imao – što je maltene glorifikacija njegovih uspeha, pa čak i natprirodne moći koje ima. Dakle, vraćamo se ponovo u doba Srba kao «nebeskog naroda». Naravno da je to pogrešno i da nas to nikuda ne vodi, nego nas samo usporava i vraća nazad.