O značaju posete predsedničkog kandidata Demokratske stranke, Baraka Obame, Bliskom istoku i Evropi, kolega Branko Mikašinović je razgovarao sa političkim analitičarom i urednikom televizijskog programa Hronika Bele kuće, Luelinom Kingom.***
KING: “To je bilo izuzetno ekspresno upoznavanje sa situacijom na Bliskom istoku i u Evropi - koja je oduševljenom dobrodošlicom pokazala koliko je svetu potreban heroj, princ na belom konju, sa kojim bi se moglo duhovno identifikovati. Videli smo takve situacije u Americi i ranije, sa kandidaturom Bobija Kendija i pre toga njegovog brata Džona, a sada harizmatičnog Obame.”
GLAS AMERIKE: Šta mislite o Obaminom povezivanju inostrane politike sa ekonomijom, u svetlu mesečnog ulaganja od 10 milijardi dolara u Irak?
KING: “Rekao bih da je to
validna poenta povezivanja ekonomije i politike i Obama bi možda mogao da
povuče sve američke vojnike za 16 meseci, ali bi političke posledice mogle da
budu neizvesne, pa i teške i o tome treba dobro razmisliti. Problem je to što
kada preuzmete kontrolu nad nekom zemljom i uništite njen sistem, bez obzira
kakav je, ta zemlja postaje vaša odgovornost, politički i ekonomski, a to je
slučaj sa Irakom. Amerika podnosi velike ljudske i materijalne žrtve u Iraku i
Avganistanu i te žrtve postaju sve veće opterećenje za američki narod i
privredu.”
GLAS AMERIKE: Koliko je važan izbor potpredsedničkog kandidata za uspeh Obame, odnosno Mekejna?
KING: “Ne mogu da se setim izbora na kojim je to pitanje bilo važnije. Što se tiče Obame, na ovim izborima izbija diskretno na površinu rasno pitanje i imaćete mnogo ljudi koji će glasati protiv njega samo zbog toga što je Afroamerikanac. Da bi se tome pariralo, izbor potpredsednika će biti veoma važan. To ne bi smela da bude neka eksperimentalna osoba, recimo neka žena, već neki poznatiji i iskusniji političar - belac. A što se tiče Mekejna, u pitanju su njegove godine i on to u poslednje vreme i pokazuje. Kao što znate, većina korporacija zahteva da se direktori penzionišu u 65 godini života, a on ima 72. Upravljati Amerikom je daleko veći posao od upravljanja nekom korporacijom. Čerčil je, na primer, imao 65 godina kada je postao britanski premijer i prvi mandat mu je bio sjajan, a drugi već slabiji. Adenauer u Nemačkoj je bio u poznim godinama kada je postao kancelar, ali je bio izuzetno uspešan političar. Stoga je teško reći koliko su za nekog političara godine plus, a koliko minus.”
GLAS AMERIKE: Mada Obama trenutno ima prednost prema ispitivanjima javnog mnjenja, šta bi Mekejn mogao da učini se vrati u trku i koja bi pobednička strategija bila najbolja za njih dvojicu?
KING: “Mislim da oba kandidata još tragaju za svojom pravom strategijom. Mekejn to radi intenzivnije, jer shvata da zaostaje i da narednih stotinak dana do izbora jednostavno ne može da govori samo o Iraku. On mora da počne da govori i o drugim važnim pitanjima, a to su energija, zdravstvo i njegova fizička sposobnost da izdrži stres i zahteve Bele kuće. Obama, sa druge strane, mora da prevazidje činjenicu da je Obama i da se ne zove Smit ili Džonson, a to je njegov problem. Pored toga, njega žestoko napadaju preko interneta da je musliman, da mu je srednje ime Husein, itd. On. međutim, mora da objasni kako će da obezbedi sredstva za programe za koje se zalaže, kao što je na primer zdravstvo. Za njega će glavni problem biti prevazlaženje rasnog pitanja. Mada je Amerika u tom pogledu otišla daleko, mnogo dalje od bilo koje druge zemlje, rasno pitanje je sada ipak prisutno. Ali posle Obame, mislim da boja kože kandidata više neće biti dominantan faktor. Obama jednostavno, ako hoće da pobedi, mora da bude bolji od Mekejna i dokaže da je princ na belom konju. U svakom slučaju, on je jedinstvena ličnost, veoma harizmatična, sa svežim nastupom i idejama, i to kao autsajder, dok se Mekejn smatra insajderom, čovekom establišmenta, što bi u stvari za njega mogla da bude i negativna karakteristika. Kako god uzmete, ovo su jedinstveni predsednički izbori koji će se odraziti na ceo svet, ali je u ovom trenutku nemoguće predvideti pobednika.”