Zejno Baran, ekspert za Rusiju u Hadson Institutu u Vašingtonu, ekskluzivno za Glas Amerike upozorava da bi pobeda Rusije u sadašnjem konfliktu mogla da ima nesagledive posledice ne samo u odnosima Moskve i Vašingtona, nego u čitavom evroazijskom regionu. Ona tvrdi da je Rusija sukob oko Južne Osetije nastojala da isprovocira još mnogo ranije
«Rusija već duže vreme želi da obori vladu Mihaila
Saakašvilija i time obezbedi da Abhazija i Južna Osetija nikada ne budu deo
Gruzije, zatim da spreči dalju izgradnju naftovoda od Kaspijskog mora, koji bi
zaobilazili Rusiju, i ujedno uputi poruku svim zemljama u regionu – od Ukrajine
do Kazahstana – da u odsutnom trenutku Zapad nije u stanju da ih zaštiti i
odbrani od Rusije. Dakle, implikacije su dalekosežne kako za šire evropsko-centralno
azijske veze, tako i za američko-ruske odnose.»
Ovaj rat je suštinski poremetio odnose između Sjedinjenih Država i Rusije, kaže Zejno Baran.
«Ovo je u suštini indirektan (proksi) rat između Rusije i
Sjedinjenih Država, ali je u stvari rat koji vodi Rusija, jer Amerika nije
želela ništa od toga. Uprkos nizu ruskih provokacija, uključujući upoređivanje
američke administracije sa «Trećim Rajhom»,
Amerikanci su nastojali da tretiraju Rusiju kao partnera, želeli su da
se usredsrede na oblasti gde je moguća saradnja. Međutim, ovih dana smo svedoci
krupne promene u odnosima.
Američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Zalmaj Kalilzad izvestio je
Savet bezbednosti ovog vikenda kako je ministar inostranih poslova Rusije,
Lavrov u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Rajs zahtevao
da Saakašvili bude svrgnut sa vlasti. Mnogi diplomatski veterani kažu da se
takva rasprava na otvorenom forumu Ujedinjenih nacija, nije mogla čuti ni u
najgorim danima hladnog rata. Očigledno je da nastupaju drugačiji odnosi između
Rusije i Zapada.»
Rusiji su do sada mnogi potezi oprošteni da bi se održala kohezija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju iranskog spornog nuklearnog programa, kaže saradnica Instituta Hadson. Upuštajući se u rat u Gruziji, Moskva je zloupotrebila tu dobru volju zapada, tvrdi Baran. Ona dodaje da, kako se izrazila, ruska intervencija u Gruziji ima za cilj promenu spoljnopolitičke orijentacije centralnoazijskog regiona.
«Većina zemalja u regionu za sada ništa ne izjavljuju, jer niko ne zna kako će se ovo završiti. Ne samo susedi Gruzije nego i evropske zemlje žele da vide ko će izaći kao pobednik: Rusija ili Zapad, odnosno Sjedinjene Države. Ukoliko Rusija ne bude nekažnjena zbog upotrebe sile protiv jedne nezavisne zemlje, sigurna sam da će mnoge od susednih zemalja ponovo razmotriti svoje pozicije, jer će im biti mnogo teže da se svrstaju uz Zapad. Zapad očigledno nema nameru da primeni silu niti će te zemlje braniti silom, dok je Rusija očigledno odlučila da se služi sredstvima iz 19. veka kada joj je to potrebno.»
Baran, ipak smatra da Zapad može da izvrši pritisak na Rusiju.
«Iako ne mogu da zamislim da bi Rusija mogla biti isključena iz nekih međunarodnih organizacija, uključujući Grupu-8, verujem da će odnosi biti znatno izmenjeni i da bi zapadne zemlje mogle da preduzmu ekonomske, pa i pravne korake protiv Moskve. To delimično zavisi od spremnosti Nemačke da revidira svoje bilateralne i energetske veze sa Rusijom. Da ste me posle prvog ili drugog dana sukoba pitali da li će zapadne zemlje biti složne, odgovorila bih da u to sumnjam. Međutim, iako su Gruzijci povukli svoje trupe iz Južne Osetije i pristali na prekid vatre - što je bio navodni razlog ruskog upada u tu pokrajinu - Rusija je intenzivirala bombardovanje civilnih objekata, uključujući stambene zgrade, naftovod, luku, kontrolni toranj na aerodromu u Tbilisiju i potom uputila trupe u Abhaziju. Posle svega toga malo je verovatno da će među zapadnim zemljama i dalje biti nesuglasica.»
Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji trenutno predsedava rotirajućim predsedništvom Evropske Unije, trebalo bi sutra da doputuje u Tbilisi. Baran kaže da Sarkozijev dolazak zavisi od toga da li će oštećeni aerodrom u gruzijskoj prestonici biti osposobljen na vreme.