Pred septembarski nastavak parlamentarnog rada počele i polemike o pojedinim poslovima koj čekaju poslanike, a među važnije spada i ratifikacija energetskog sporazuma sa Rusijom.
Kao najčešće spominjan političar koji se protivi rusko-srpskom energetsko dogovoru ministar ekonomije Mlađan Dinkić ponovo je izjavio da postoji puno prostora za poboljšanje tog sporazuma u svim aspektima i poboljšanje cene koju ruski Gaspromnjeft nudi za Naftnu industriju Srbije. Dinkić je ponovio da prodaja Naftne industrije Srbije nije sastavni deo sporazuma koji će od polovine septembra biti ratifikovan u srpskom Parlamentu:
«U prvom planu je gasovod i sa ruskim partnerima razgovaraćemo o povećenju propusne moći gasovoda Južni tok kroz Srbiju, rekao je Dinkić i zatim dodao da što se tiče Naftne industrije Srbije čak i Rusi priznaju da je cena od 400 miliona evra procenjena na osnovu podataka iz 2006. godine a da je u međuvremenu na svetskom tržištu dvostruko povećana cena nafte i da je trostruko povećan profit te kompanije tako da će ugovor biti zaključivan po cenama koje važe u tom trenutku.»
Nešto ranije ministar energetike Petar Škundrić izjavio je da ministar ekonomije Mlađan Dinkić nije postavljen na čelo pregovaračkog tima da bi se promenila cena za NIS, već je taj tim formiran da bi se proces ubrzao i postigli što bolji rezultati. Neće biti promena energetskog sporazuma sa Rusijom i cene za prodaju NIS-a, rekao je Škundrić.
A zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš najavio je da će poslanici te partije u Skupštini Srbije glasati protiv ratifikacije energetskog sporazuma sa Rusijom jer se ne slažu sa namerom da se Naftna industrija Srbije proda za svega 400 miliona evra.
Za finansijski deo energetskog aranžmana Rusije i Srbije interesuje se i Moskovska banka koja je najavila da će u oktobru početi da radi u Srbiji. Iako zakon ne dozvoljava osnivanje novih stranih banaka, Narodna banka Srbije izdala je u junu odobrenje za rad Moskovskoj banci.