Taj poremećaj je u najvećoj meri povezan sa zapadnim zemljama, ali su mu izloženi i ljudi u zemljama u razvoju.
Prodjite pored bilo kojeg novinskog kioska i videćete atraktivne i veoma mršave žene na naslovnim stranicama časopisa. Te slike utiču na način na koji žene i tinejdžerke posmatraju same sebe.
«Kada vidim u časopisu pomislim da to je fantastično, poželim da i moj stomak tako izgleda. Želim da moj stomak izgleda lepše nego sada, to je jedino o čemu brinem.»
Istraživači su ustanovili da 80 odsto američkih devojaka i žena nije zadovoljno izgledom svog tela. Istovremeno, kod mnogih se ne razvije poremećaj ishrane. Anoreksija je psihičko oboljenje koje može da ima smrtonosne posledice.
Pacijenti misle da imaju prekomernu težinu, čak i ako je nemaju. Oni se izgladnjuju i preterano vežbaju. Anoreksija može da vodi ka neuhranjenosti, osteoporozi i problemima sa srcem. Takodje može da dovede do prerane smrti ili samoubistva. Toni Sajber je shvatila da joj je potrebna pomoć - kada se probudila iz kome koja je bila povezana sa anoreksijom.
«Kada dostignete odredjenu tačku, ne možete da se zaustavite. Izuzetno ste euforični kada pogledate skalu na vagi i vidite da vam se težina svakog jutra smanjuje», kaže ona.
Nedostatak samopouzdanja i emotivni problemi su faktori rizika, ali neki stručnjaci navode da je najjači faktor rizika kulturološki pritisak, koji veliča mršavost, kaže psihijatar Džordž Grouvs.
«Jedan od prvih slučajeva sa kojima sam bio suočen u praksi bila je devojka od 23 godine, visoka 175 centimetara i teška 25,8 kilograma. Ono što je bilo upadljivo je to što je ona – bez obzira što je izgledala kao da je došla iz koncentracionog logora – doslovno bila u stanju da se pogleda u ogledalu i pokaže gde bi još trebalo da oslabi», priseća se doktor Greouvs.
Anoreksiju je teško lečiti. Ovo su video snimci izraelske manekenke Hele Elmalih pred smrt prošle godine. Ukoliko se tretman ne započne na vreme, samo oko 25 odsto pacijenata se potpuno oporavi, kaže Denis Vilfli sa Univerziteta «Vašington» u Sent Luisu, koja istražuje taj poremećaj.
«Cilj nam je da pronađemo najefikasniji tretman za adolescente koji pate od anoreksije nervoze. To je najobimnija studija do sada», kaže ona.
Učesnici će biti podeljeni u grupe koje će dobiti različite vrste porodične terapije.
«Izgleda da ima više efekta ako imate ujedinjeni porodični front i učešće, iako ima različitih strategija. Jedna od porodičnih terapija usmerena je više na navike u ishrani i okruženje, dok se druge odnose na način na koji članovi porodice međusobno komuniciraju», objašnjava doktorka Vilfi.
Neki učesnici studije primiće lekove za uznemirenost i depresiju povezane sa anoreksijom. Doktorka Vilfli se nada da će studija dovesti do boljeg tretmana anoreksije i povećati izglede za oporavak.
