Administracija predsednika SAD Džordža Buša zatražila je od Kongresa da odobri plan u vrednosti od 700 milijardi dolara američkoj vladi, kako bi izmirila loše kredite i na taj način smanjila potrese koji su pogodili svetska tržišta. Predsednički kandidat Barak Obama podržava ovu inicijativu.
Predlog plana je izložen u petak, a njime je predviđeno da američka vlada dobije široka ovlašćenja da otkupi nenaplative dugove od bilo koje američke finansijske institucije tokom naredne dve godine. Zvaničnici se nadaju da bi Kongres mogao da usvoji ovaj paket pomoći do kraja iduće nedelje. Demokratski i republikanski zakonodavci su usaglasili stavove o nacrtu programa i nastavljaju rad na izradi detalja. Predsednik Buš kaže da će sarađivati sa Kongresom kako bi zakon što pre stupio na snagu.
«Sistematski rizik je bio ogroman i zahtevao je snažan odgovor, što Kongres vrlo dobro razume. Zajedno ćemo raditi na što bržem usvajanju što većih mera za izlazak iz krize. Rizikovaćemo hiljade milijardi dolara. Ovo je masivan plan jer je i problem masivan».
Buš je dodao da je planom predviđeno riskantno zalaganje velike količine novca poreskih obveznika, ali da je to sada neophodno.
«Poručiću našim građanima i nastaviću da ih podsećam da je rizik nedejstvovanja daleko veći nego rizik usvajanja ovog paketa, i tokom vremena dobićemo veliki deo ovog novca natrag».
Predsednik kaže da shvata da Amerikanci počinju da gube poverenje u finansijski sistem i da nešto mora da se preduzme.
«Vlada mora da pošalje jasan signal da razumemo da nestabilnost vrlo brzo može da se proširi i da utiče na narod i obične porodice, i mi nećemo dozvoliti da se to dogodi».
Predsednički kandidat Barak Obama podržava napore koje Bušova administracija, sekretar za finansije Henri Polson i šef federalnih rezervi Ben Bernanki ulažu u cilju rešenja krize. U redovnom subotnjem radio obraćanju svoje stranke, Obama je apelovao na administraciju i Kongres da povrate blagostanje u američke porodice koristeći osnovne ekonomske principe.
«Moramo da pomognemo ljudima da se nose sa povećanjem cena benzina i hrane, da podstaknemo otvaranje novih radnih mesta tako što ćemo obnoviti naše škole i puteve, pomoći saveznim državama da izbegnu smanjenja budžeta i povećanje poreza, kao i da omogućimo vlasnicima nekretnina da ostanu u svojim domovima».
Obama je skrenuo pažnju da plan o izlasku iz finansijske krize ne bi smeo da favorizuje specifičnu finansijsku instituciju ili funkcionera.
«Takođe, moramo garantovati da rešenje koje osmislimo neće biti od koristi određenim kompanijama ili onima koji su neodgovorno pozajmljivali ili bili pozajmljivači kredita, kao ni direktorima od kojih su neki odgovorni za ovaj haos».
Demokrate se zalažu za plan u koji će biti uključena pomoć onima koji su suočeni sa gubitkom domova zbog nemogućnosti da otplaćuju kredite, a raspravlja se i o dopuni zakona klauzulom o podršci srednjoj klasi, iako je predsednik Buš zatražio od zakonodavaca da se uzdrže od kontroverznih stavki koje bi mogle da uspore proces donošenja zakona.
Posle najave ovog plana američke vlade, investitori su osetili olakšanje, a vrednost deonica na Vol stritu je znatno skočila. Dau Džons indeks je u petak završio u plusu od više od 3 odsto. U međuvremenu, u Njujorku je u subotu doneta sudska odluka da Liman Bradrs mogu da prodaju svoj biznis britanskoj banci Barklis. Četvrta najveća američka investiciona banka je u ponedeljak podnela zahtev za nejveći bankrot u istoriji SAD, pošto je britanski Barklis odbio da otkupi čitavu kompaniju.