Produžetak
jedne od najuspešnijih priča našeg vremena ipak ima svoju cenu. Cene
zdravstvene nege u zemljama u razvoju sada premašuju ekonomski rast, a eksperti
poručuju da je obezbeđenje kvalitetne zdravstvene nege jedan od najvećih
izazova današnjeg sveta.
Američki Biro za popis stanovništva navodi da je
broj stanovnika starijih od 65 godina najveći u istoriji popisa. Ali, dok
medicinski i tehnološki napredak produžuje prosečan ljudski vek, porast
pacijentskih zahteva sve više opterećuje sisteme zdravstvene nege u celom
svetu, kaže pomoćnik američkog sekretara za zdravlje, Džoksel Garsija.
«U
svetu ima šest i po milijardi ljudi i očekujemo da taj broj nastavi da se
povećava. Veliki segment stanovništva je ostarela populacija, ljudi
preko 65 godina starosti», kaže Garsija.
U Almanahu podataka o svetu Centralne
obaveštajne agencije, navodi se da je maja 2008, 22 odsto od 127 miliona
stanovnika Japana bilo starije od 65 godina. Zapadna Evropa nije daleko, sa 20
odsto italijanskih i nemačkih stanovnika iznad 65. Bugarska i Hrvatska sa 18
odsto predvode istočnu Evropu po procentu starijeg stanovništva. Sjedinjene
Države, sa 12,5 odsto, imaju najmanji procenat stanovnika preko 65 godina u
razvijenom svetu.
Starija
populacija je sama po sebi veliki uspeh – znači da ljudi žive duže. Ali cene
zdravstvene nege spiralno raste. Troškovi za zdravstvenu negu su najveća
pojedinačna stavka u troškovima potrošača u Sjedinjenim Državama – veća od
troškova stanovanja ili hrane. Garsija kaže da povećanje cene zdravstvene nege
predstavlja izazov za zdravstvo u celom svetu.
«To
je postalo glavno pitanje u svim zemljama u pogledu politike, programa i
sprovođenja tih promena u praksi», kaže on.
Godišnji
zdravstveni troškovi u zoni Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj,
premašuju ekonomski rast za 2 odsto, ostavljajući sve manje i manje novca za
druge sektore.
U
izveštaju američke Centralne banke se ukazuje da četvrtina ukupnih troškova
američke Federalne vlade sada odlazi na zdravstvene programe. Oni će do 2050.
dostići gotovo polovinu federalnih troškova.
Londonska
konsultantska zdravstvena firma «Mekinsi» predviđa da će do 2100. godine
Britanija trošiti 66 odsto ukupnog nacionalnog dohotka na zdravstvene programe,
ako ne obuzda zdravstvene troškove.
Pomoćnik
sekretara za zdravlje Džoksel Garsija ističe da skupe, usavršene medicinske
procedure nisu jedini razlog za poskupljenje zdravstvene nege. On ističe da je
vođenje računa o sopstvenom zdravlju ključ za smanjenje zdravstvenih troškova.
«Mnogo
ljudi u svetu misli da će se uvek naći lek, ili postupak, hirurški zahvat ili
terapija, koji će pomoći kad se čovek razboli. Mi sami moramo da budemo
najuračunljiviji, da se bolje hranimo, više vežbamo, da smanjimo pušenje...»,
kaže Garsija.
Zdravstveno obrazovanje, zdravstveni
programi poslodavaca i prevencija, igraju veliku ulogu u smanjivanju
zdravstvenih troškova, zaključuje Džoksel Garsija.