Dragulji ukrašavaju kraljeve, kraljice, filmske zvezde i milionere, ali mogu biti i specijalni poklon za rođendan ili mladu. Trgovina, koja počinje u rudnicima i završava se u skupocjenim prodavnicama u Holivudu ili Njujorku, pojedinima donosi radost, bogastvo i slavu, drugima pak neophodni prihod, a velikom broju ljudi i dalje ratove i razaranja.
U ovom serijalu pratićemo put dragog kamenja, od rudnika u Južnoafričkoj republici do Antverpena, gde je trgovina dijamantima veliki posao,a zatim i do radionica u Mumbajiu gde se velike količine seče, brusi i prodaje zlatarama. Istražićemo i ekonomski I ljudski aspekt tog posla. U prvom delu serijala, koji počinje u Londonu, novinar Glasa Amerike daje opšti pregled trgovine draguljima.
Oni sijaju, svetlucaju i vekovima fasciniraju muškarce i žene. Različitih su oblika, boja i veličina. Mogu da bude prilično obični i pristupačni, ali i veoma retki, skupoceni i samo namenjeni bogatašima.
Kraljica Elizabeta Druga poseduje one neprocenjive, koji su se prenosili u britanskoj kraljevskoj porodici, kraljevske dragulje. Nalaze se u londonskom Taueru i prvilače i do dva ipo miliona posetilaca godišnje. Kit Henson je glavni izlagač u Taueru.
"Reč je o istorijskim draguljima koje su nosili naši vladari i zato su naravno izmešteni iz javnog sektora. Pojedini dragulji potiču iz perioda od pre osam stotina godina, a takođe je izložen i najveći beli dijamant u svetu, koji je vrhunskog kvaliteta."
Dijamant Kulinan iz Južnoafričke republike prvobitno je bio težak preko tri hiljade karata. Isečen je međutim u devet velikih kamena, uključujući i čuveni dijamant Velika zvezda Afrike od 530 karata. Dragulji se upotrebljavaju vekovima. Vladari, plemstvo i ratnici su ih koristili kao dokaz svog statusa. Omiljeni poludragi kamen faraona u drevnom Egiptu bio je tirkiz. Postoje i dokazi o rasprostranjenosti prekogranične trgovine dragim kamenjem. Vafa al Sadik je generalni direktor egipatskog muzeja u Kairu.
"Bili smo veoma iznenađeni kada smo otkrili da su na početku naše istorije narukvice iz grobnica u Abidosu u gornjem Egiptu bile napravljene od određene vrste poludragog kamena, naročito lapis lazulija, koji nije postojao u Egiptu. To znači da su ga sigurno uvezli iz Avganistana."
Egipatska kraljica Kleopatra bila je poznata kao ljubitelj smaragda.
"Mislim da se to uklapa u Kleopatrin celokupni imidž I njen šarm I lepotu zato što to je taj dragi kamen povezan sa lepotom."
Drevni rukopisi u Indiju opisuju drago kamenje kao jedintvenu tvorevinu majke zemlje. U tom bezvremenskom procesu nije se promenilo mnogo stvari. Dragulji se i dalje vade iz zemlje, seku, bruse I prodaju po visokim cenama. I dalje ukrašavaju bogate, slavne I srećne I simbolizujumoć I slavu.
Trgovina draguljima takođe predstavlja izvor prihoda za porodice u siromašnim delovima Afrike i Azije. Ukoliko dopadne u ruke despotima I gospodarima rata, to bogastvo može i da ubije. I već jeste. U svakom slučaju, reč je o nagradi za kojom vlada velika potražnja.
