Oba američka predsednička kandidata mogu da se hvale da imaju snažne pristalice koje su istinski vašingtonski “autsajderi” – s obzirom na to da žive hiljadama kilometara od Kapitol Hila, od kojih ih razdvaja najmanje jedan okean. Te pristalice ne mogu da glasaju u SAD, ne žive u SAD, i pobednik izbora neće zastupati njihove interese.
Medjutim, mnogi su sate svog života posvetili pobedi svog kandidata. Na popularnom Internet sajtu YouTube kruži video snimak čija se radnja odvija u klasičnom italijanskom okruženju. Dva gondolijera voze gondolu po kanalu Grande u Veneciji. No, ovaj prizor sa razglednice ima političku poruku.
“Mi, kao I mnogi drugi Italijani, voleli bismo da možemo da glasamo za senatora Obamu. Ali pošto ne možemo, želimo da doprinesemo aktivnostima Amerikanaca u Italiji tako što radimo ono što najbolje umemo – pevamo.”
Uz melodiju popularne pesme “Volare”, gondolijer Roberto Nardin melanholično peva o potrebi da Obama obnovi američki san u trenutku dok se čitav svet raspada… Žar američke predsedničke kampanje zahvatio je I strance, koji organizuju mitinge i pomažu u motivisanju američkih birača. Roberto Nardin je politički aktivan, ali kaže da se nikada nije toliko angažovao, čak ni za italijanske političare. Medjutim, Obamina poruka o jedinstvu i miru je ostavila utisak na njega.
“Senator Obama je novo lice. On donosi svežinu, čistoću na političku scenu. Ne verujem italijanskim političarima koliko verujem Obami.”
Demokratski kandidat je u inostranstvu daleko popularniji od svog republikanskog rivala, senatora Džona Mekejna. Prema anketi BBC-a sprovedenoj krajem leta medju gradjanima 22 strane zemlje, na svake četiri Obamine pristalice u inostranstvu dolazi po jedan Mekejnov simpatizer. U Italiji, Obama bi mogao da razmisli o tome da se kandiduje za papu.
“Ja sam Džonbatist Lusala iz Ugande. Došao sam u Rim zbog verskog iskustva, a inače aktivno učestvujem u izbornoj kampanji Baraka Obame.”
27-godišnji Lusala studira veronauku u Rimu. Kao i mnoge druge Obamine pristalice u inostranstvu, veruje da je Bušova administracija pogazila gradjanske slobode, zastrašivala druge zemlje i vodila ratove kojima je protraćen novac koji je mogao da se korisnije potroši na mestima kao što je Afrika. Lusala očekuje da bi Obama, čiji je otac Kenijac, razmišljao o interesima država van američkih granica, ako bi bio izabran za predsednika.
“On je ipak, na kraju krajeva, Afrikanac. Ne verujem da će zaboraviti na svoj narod.”
Lusala volontira za organizaciju Demokrate u inostranstvu i nastoji da svojim američkim prijateljima objasni značaj ovih izbora. Medjutim, nisu svi oduševljeni aktivistima u inostranstvu.
“Oni ne utiču na ishod izbora, i ne shvataju kompleksnost političkog procesa u SAD.”
Klaudio Lodići, professor političkih nauka na Američkom univerzitetu u Rimu, kaže da strani aktivisti ne znaju da američki predsednik ima ograničeni uticaj na spoljnu politiku. Oni takodje ne razumeju dobro američka unutrašnja pitanja, kaže Lodići, dodajući da mnogi prosto misle da je Obama “kul”.
“Postoji prava Obamamanija. Ona u velikoj meri potiče od činjenice da je Obama Afro-Amerikanac, što je veoma, veoma površna percepcija.”
U medjuvremenu, republikanac Džon Mekejn ne izaziva toliko simpatija. Medjutim, Francuz Žan Luj Lozije koji radi u Rimu, priznaje da je njegov pristalica.
“Znam da sam manjina u Evropi. Ali, zašto da ne?”
Lozije ne vodi kampanju za Mekejna, jer je po njegovom mišljenju to zadatak ameirčkih gradjana.
“Mislim da ima iskustva, da je pragmatičar” Lozije misli da je Obama suviše veliki idealista. Ali postoji i drugi razlog zbog kojeg podržava Mekejna. On nije Džordž Buš.
“Kao i većini Evropljana, i meni je veoma drago da vidim kraj ere Džordža Buša zato što je ona bila zaista užasna.”
To je retorika koja se najčešće čuje od stranaca svih političkih opredeljenja, uz energični apel na sve Ameirkance da obavezno izadju na birališta 4. Novembra.