Cena benzina i smanjenje zaliha nafte doveli su do toga da pitanje energije postane ključni faktor u trci za Belu kuću. Oba kandidata naglašavaju potrebu za smanjenjem zavisnosti od uvozne nafte, posebno iz zemalja za koje se u Sjedinjenim Državama smatra da su neprijateljski raspoložene.
Demokrata Barak Obama, zalaže se za veće investiranje u alternativnu energiju, dok republikanac Džon Mekejn, između ostalog, zagovara otvaranje novih bušotina duž obala Sjedinjenih Država i atomsku energiju.
Najnovija energetska kriza možda je završena. Cene benzina su pale u odnosu na rekordno visoke novoe tokom letnjih meseci, ali birači kažu da je energija i dalje ključno pitanje.
"Mislim da pošto je cena goriva toliko pala to znači da neće biti finansiranja alternativnih energetskih programa o kojima oni govore", kaže jedan od onih koji će glasati na predstojećim izborima Piter Rejndžer, dok Ronaldo, takođe birač - dodaje:
"Američke naftne kompanije bi trebalo da imaju dovoljno zaliha tako da ne moramo naftu da kupujemo u inostranstvu, na Bliskom istoku".
Oba predsednička kandidata žele da Sjedinjene države prestanu da kupuju naftu od neprijateljski nastrojenih zemalja. Senator Barak Obama kaže da prodaja nafte pomaže vladama Rusije, Venecuele i Irana.
"To moramo da rešimo odmah i zato sam apelovao da se u narednih 10 godina investira 15 milijardi dolara. Naš cilj je da se u periodu od 10 godina oslobodimo zavisnosti od bliskoistočne nafte", smatra Obama.
Njegov plan predviđa vladine investicije u nove tehnologije na primer za korišćenje solarne i energije, vetra i okeana. Istraživači energetskih izvora, poput Rika Driskola sa Univerziteta Atlantik na Floridi, kažu da bi novac mogao da pomogne.
"To prevazilazi sva sredstva odvojena za obnovljive izvore tako da će doći do znatnog napretka na tom polju. Međutim ako gledate ukupnu energetsku sliku, to je samo mali delić novca", ističe Driskol.
Projekti poput onoga na kome radi Univerzitet Atlantik, korišćenje energije okeana, mogli bi da profitiraju pod Obaminim planom. Driskol kaže da će, bez obzira ko postane sledeći predsednik, morati da poboljša koordinaciju između javnog i privatnog sektora u razvoju alternativne tehnologije i njihovom izlasku na tržište.
Senator Mekejn se takođe zalaže za veću upotrebu alternativne energije. Jedan od njegovih predloga je da se ojačaju veze sa Brazilom, svetskim liderom u korišćenju etanola.
"Ukinuo bih carine na uvoz etanola iz Brazila", kaže on.
Centralna tema Mekejnove kampanje je, ipak, podsticanje domaće proizvodnje nafte, posebno putem otvaranja novih bušotina duž obala Sjedinjenih Država.
"Možemo da počnemo sa eksploatacijom sada. Moramo da počnemo sada. Smanjićemo cenu barela nafte tako što ćemo pokazati svetu da imamo sopstvene zalihe", ističe Mekejn.
Mekejn bi ukinuo dvadesetogodišnju zabranu eksploatacije nafte duž američke obale. Tu ideju podržava i senator Obama, ali samo kao deo sveobuhvatnijeg rešenja.
"Mi imamo samo tri do četiri odsto svetskih rezervi nafte, a koristimo 25 odsto, što znači da je očigledno da taj problem ne možemo da rešimo povećanjem broja bušotina", objašnjava Obama.
Horhe Pinjon je stručnjak za energiju u Centru za politiku hemisfere u Majamiju. On kaže da ima dobrrih razloga za eksplataciju nafte duž američke obale, ali ne zato što političari kažu da bi to smanjilo cenu benzina.
"To je potpuno pogrešno. Cenu sirove nafte diktira svetsko tržište, a ne eksploatacija na Floridi. Međutim glavni razlog za eksploataciju duž obale je strateške prirode. To je u našem nacionalnom interesu", smatra Pinjon.
Birači će odlučiti koji im se pristup više dopada i kojim će se putem američki energetski sektor kretati narednih godina.