Prema anketama javnog mnjenja u trci za Belu kuću vodi demokratski
kandidat Barak Obama. Kandidati za Senat i Predstavnički dom Senata se
nadaju da će politički zamah koji je stvorio Obama doprineti da
demokrate povećaju svoju većinu u oba doma Kongresa. Postoji mogućnost
da demokrate osvoji dovoljno ubedljivu većinu u Senatu, čime bi mogli
da spreče blokiranje zakonskih predloga od strane republikanaca.
Biraju se kandidati za svih 435 mesta u Predstavničkom domu Kongresa i više od trećine mesta u Senatu.
Posebno
značajni su senatski izbori. Demokrate se nadaju da će osvojiti većinu
od 60 mesta, koja bi obezbedila neometano usvajanje zakonskih
predloga. Alan Lihtman, profesor političkih nauka na Američkom
univerzitetu kaže da bi demokrate mogle da postignu takvu poziciju i sa
manjim brojem senatskih mesta.
„Mislim da je 60 teško ostvariva
cifra. Međutim, mislim da bi i 57 ili 58 mesta bilo dovoljno za
demokrate. Ima dovoljno umerenih republikanskih senatora, kao što je
Suzan Kolins iz Mejna. Republikanac Arlen Spekter iz Pensilvenije je
senator koji se može pridobiti, on ne glasa uvek prema stranačkoj
liniji."
Takođe se očekuje da će demokrate povećati svoj broj u
Predstavničkom domu Kongresa, u kojem su i dosada imali ubedljivu
većinu. Ako Barak Obama postane predsednik, moćiće preko demokratske
većine u oba doma Kongresa da ubrzano dolazi do novih zakona od
ključnog značaja, kao što bi bila odluka o povlačenju američkih trupa
iz Iraka ili novom sistemu zdrastvenog osiguranja.
„Demokrata
već duže vreme nisu na vlasti. Još od ranih devedesetih, odnosno od
Klintonove administracije, nisu imali ukupnu kontrolu nad Kongresom i
Belom kućom. Demokrate željno čekaju da pokažu rezultate".
Međutim, Stiven Hes, saradnik Instituta Brukings, tvrdi da članovi Kongresa ne moraju da budu u slozi sa predsednikom.
„Ni
jedna ni druga stranka nisu monolitne. Obe stranke zastupaju različite
regionalne interese, i imaju liberalno kao i konzervativno krilo."
Republikanac
Džon Mekejn kao predsednik verovatno ne bi nailazio na iste teškoće sa
Kongresom kao predsednik Buš, kaže Alan Lihtman.
„Mislim da se
u stvari ne zna da li bi Mekejn mogao da pridobije Demokratski Kongres
za svoju stranu. On je umeo da sarađuje sa demokratama. Na primer,
radio je sa senatorom Raselom Fajngoldom na reformi izbornih finansija,
a sa senatorom Tedom Kenedijem na reformi zakona o imigraciji. Međutim,
njegova predsednička izborna kampanja nije vođena u takvom duhu.
Kampanja je bila izuzetno negativna na račun demokrata."
Predsednički
kandidat koji bude poražen na izborima vratiće se na Kapitol hil kao
senator, ali sa mnogo većim ugledom nego pre predsedničkih izbora.