Kratkotrajni rat sa Rusijom pre dva meseca, doveo je malu kavkasku državu Gruziju u središte međunarodne pažnje i podstakao razmenu oštrih replika između Moskve i Zapada. Gruzija je tokom istorije bila strateška raskrsnica i to je i danas, što često podstiče sukobe, ali i trgovanje i razmenu dobara.
Uspavano seoce duboko u gruzijskoj unutrašnjosti.
Dmanisi je međutim svojevremeno bio važna tačka za putnike i trgovce. Čak i u preistorijsko vreme. Arheolog Džimšer Čhrimijani je ovde otkrio neke istorijske tajne.
„U ovim slojevima kamena smo pronašli ostatke stare milion i sedamsto hiljada godina. Našli smo ostatke najmanje pet ljudi. To su najstariji ljudski ostaci pronađeni izvan Afrike."
Ove prastare lobanje su dovele Dmanisi na arheološku mapu sveta,
Profesor David Lordkipanidze je direktor gruzijskog Nacionalnog muzeja u prestonici Tbilisiju. On kaže da su ti preci stigli iz Afrike u Gruziju i potom nastavili dalje.
„Ti tragovi su izgubljena veza između Azije, Evrope i Afrike."
Dmanisi je značaj iz Bronzanog doba zadržao i u srednjovekovno vreme.
Pravci drevnih migracija su se pretvorili u trgovačke rute. Vladari su iz ovih zidina stolećima kontrolisali trgovinu sa Kinom, Persijom i Vizantijom...
„Ovo je nekada bilo važno raskršće. Ljudi su jedan pravac nazivali rutom karavana kamila, koja se kretala južno preko planina kroz Jermeniju i Bliski istok. Druga ruta se pružala preko zapadne Gruzije – prema Vizantiji i moru. Dmanisi svoju važnost duguje Putu svile."
Put svile je donosio razvoj i prosperitet. Gruzija je danas ponovo važna tranzitna tačka. Ali je to sada za naftu i gas, koji se transportuju od istoka prema zapadu. Lorens Šits, viši analitičar prilika na Kavkazu u Međunarodnoj kriznoj grupi, kaže da je položaj Gruzije i dalje izuzetno važan.
„Ove tranzitne rute su vrlo važne, jer je reč o maloj zemlji od četiri miliona stanovnika. Privreda se najvećim delom zasniva na zemljoradnji, a ne na industriji i u velikoj meri zavisi od trgovine koja ide preko Gruzije."
Međutim, eksperti kažu da je Gruzija baš zato podložna rivalstvu velikih sila. Gruzija i Rusija su u avgustu došle u sukob zbog otcepljenih gruzijskih enklava Južne Osetije i Abhazije. Moskva je potom uputila svoje trupe u Gruziju. Prozapadna vlada u Tbilisiju je zatražila pomoć Zapada. Dobila je usmenu podršku i finanijsku pomoć, ali su ruske trupe u enklavama ostale. Gruzini su svesni svog mesta u istoriji i ponose se time.
„Dozvolite mi da vas podsetim da smo mi prvi Evropljani. Oduvek smo gledali prema Zapadu."
Mnogi Gruzini veruju da će im zemlja i dalje biti na raskršću istoka i zapada. Pitanje je kako će Gruzija ubuduće broditi tim pravcem.