Lideri najvećih svetskih razvijenih i ekonomija u razvoju obećali su da će saradjivati na obnovi ekonomskog rasta i reformisanju medjunarodnog finansijskog sistema. Samit u Vašingtonu, održan u jeku finansijske krize, završen je saopštenjem o rešenosti da se preduzme odlučna akcija, i širokim parametrima planiranih mera.
Lideri dvadeset vodećih ekonomija sveta proveli su približno pet časova okupljeni za istim stolom. Njihov cilj – da se stane na put ekonomskom padu koji zahvata jednu zemlju za drugom, i obezbedi da se trenutna finansijska kriza nikada ne ponovi. Američki predsednik Džordž Buš smatra da je sastanak bio produktivan.
„Ključno pitanje, s obzirom na učešće toliko zemalja sa šest različitih kontinenata, koje sve predstavljaju različite stadijume razvoja, bilo je da li će biti moguće ostvariti sporazume, sporazume koji su konkretni i sadržajni. Drago mi je što je odgovor na to pitanje – apsolutno da!“, izjavio je Buš.
Na samit su došli lideri najvećih industrijalizovanih zemalja, ali su prisutni bili i predsednici i premijeri ekonomskih giganta u razvoju – Kine, Indije i Brazila. Zajedno, članovi ove raznovrsne grupe – G20 – obećali su da će pojačati napore kako bi podstakli rast svojih ekonomija, i naglasili podršku većoj kontroli i regulativi globalnog finansijskog sistema.
„Jedna od najvažnijih stvari koje smo postigli je uspostavljanje odredjenih principa i preduzimanje akcija za prilagodjavanje naših finansijskih sistema realnosti 21. veka“, naveo je predsednik Buš.
Medjutim, lideri su priznali da će biti potrebno vreme da se dodje do zajedničkog, konkretnog plana akcije. Oni su poručili svojim ministrima finansija da razrade detalje plana, i objavili da će se ponovo sastati do kraja aprila 2009. Do tada, predsednička tranzicija u Sjedinjenim državama biće završena – a predsednik Buš predaće vlast svom nasledniku Baraku Obami. Novoizabrani predsednik nije prisustvovao samitu. Medjutim, u radijskom obraćanju i video snimku koji je objavljen na njegovoj Internet stranici za period tranzicije, Obama je izjavio da je važno razmotriti ekonomske probleme sa kojima se suočavaju svi Amerikanci, a ne samo velike firme u finansijskom sektoru.
„Ako smo išta naučili od finansijske krize, to je da ne možemo da dozvolimo da Vol Strit cveta a obični gradjani ispaštaju. U ovoj zemlji, mi se uspinjemo ili padamo svi zajedno, kao jedan narod", poručio je Obama.
Britanski premijer Gordon Braun izjavio je da se akcije o kojima je razgovarano na ekonomskom samitu u Vašingtonu odnose i na te probleme.
„U pitanju nije apstraktni jezik visoke politike, već stvarna pitanja, koja utiču na svakodnevni život. Radi se o tome da se preduzimanjem akcije spasu uštedjevine, da ljudi zadrže poslove, i ne ostanu bez svojih kuća …“, istakao je Braun.
Ruski predsednik Dmitri Medvedev preneo je novinarima posle samita da mu je drago što će o ovim i drugim pitanjima razgovarati sa Barakom Obamom.
„U rusko-američkim odnosima trenutno nema poverenja, poverenja koje nam je neophodno. Zato imamo velika očekivanja od nove administracije“, naveo je Medevedev.
Očekuje se da će Medvedev i Obama imati kraći susret nakon što novi predsednik stupi na dužnost 20. januara.