Predsednik Instituta za religiju i javnu politiku, Džozef Griboski komentarišše u razgovoru za nap program optužbe za kkorrupciju protiv givernera Ilinoisa, Roda Blagojevića.
Džozef Griboski: Guverner Ilinoisa Rod Blagojević nas je sve zaprepastio svojim nepoštovanjem vrednosti američkog političkog sistema. Neki od problema su njegova politička arogantnost, nedostatak osećaja za realnost i uverenje da je nedodirljiv. Možda je tome doprineo na neki način i izbor Baraka Obame, koga je Blagojević znao iz političkog života u Ilinoisu, pa je stoga možda došao u uverenje da može da traži i protivuslugu za imenovanje Obaminog naslednika u Senatu. Dakle, njegova arogantnost i pohlepa podstakli su ga da pokuša da ostvari što veću ličnu korist. Medjutim, takodje je reč i o problemu našeg političkog sistema, odnosno da je korupcija moguća, mada mi mislimo da smo iznad toga, a guverner je dokazao da nismo. Prednost i veličina našeg sistema, uprkos njegovim nedostacima, jesu da su u njega ugradjeni elementi ravnoteže i provere, koji onemogućavaju realizaciju planova poput onih kakve je imao Blagojević.
GLas Amerike: Da li bi afera Blagojević mogla da se odrazi na novoizabranog predsednika Baraka Obamu?
Džozef Griboski: Mislim da će se do izvesne mere ova afera odraziti na novoizabranog predsednika, zbog njegove ranije bliskosti sa guvernerom i osobama koje su bile povezane sa oba tima. Ono što je najvažnije je da je uoči inaugraurcije, zbog svega ovoga, Obamina reputacija pomalo potamnela. Naime, umesto neposrednih akcija na primeni svog ekonomskog i političkog programa, Obamin predsednički mandat bi mogao da počne sa negativnim, a ne pozitivnim prizvukom. Mada nema nikakvog legalnog ili drugog direktnog problema za novoizabranog predsednika, svakako postoji problem u odnosima sa javnošću.
Glas Amerike: Da li bi afera Blagojević mogla da utiče na ugled srpske dijsapore u SAD i na odnose Vašington-Beogad?
Džozef Griboski: Neće biti nikakvog direktnog uticaja na srpsku dijasporu. Blagojević nikada nije stvarno branio interese srpskog naroda, niti je bio blizak sa srpskom dijasporom, već se, upravo suprotno, distancirao od nje. Jedini uticaj bi mogao da bude indirektan kod onih koji imaju jake etničke i druge predrasude i da kažu : “Vidi šta je ovaj Srbin uradio”, ali mislim da je takvih veoma malo, da ih ustvari i nema.
Glas Amerike: Da li će novoizabrani predsednik razviti svoj novi spoljnopolitički pravac, posebno u pogledu Balkana i Srbije?
Džozef Griboski: Mislim da novoizabrani predsednik želi da formuliše novu inostranu politiku, kojom bi se distancirao od politike Bušove, pa i Klintonove administracije. Medjutim, što se tiče Balkana, ne verujem da će se stav Obamine administracije znatno razlikovati od prethodne dve administracije. To kažem imajući na umu ljude koji će sačinjavati njegov spoljnopolitički tim, počevši od državne sekretarke Hilari Klinton, pogotovo ako njen zamenik postane Ričard Holbruk, kako se to nagoveštava. Jedna stvar na koju treba ukazati je, medjutim, da će Obamina administracija biti veoma nespremna do koristi vojnu silu kako bi naglasila promenu u odnosu na poslednjih osam godina. Smatram da će u spoljnoj politici Obamina administracija staviti naglasak na mulitlateralizam i diplomatiju.