Vašingtonski dopisnik “Večernjih novosti” , Slobodan Pavlović,
objavio je u Beogradu dan uoči inauguracije novog američkog
predsednika svoju knjigu “Barak Obama - crni Kenedi u Beloj kući”. U razgovoru za "Glas Amerike" Pavlović se osvrnuo na ključne
karakteristike Obamine ličnosti i eventualne mogućnosti promene
politike SAD prema Srbiji.
Pavlović: "Osnovne karakteristike novog
predsednika videle su se već po tome kako je on dobio široku podršku. Kao jedan potpuno anonimni političar, koji je nepune dve godine
godine sastavio u svojstvu senatora države Ilinois na Kapitol Hilu,
uspeo je u jednom kratkom periodu da dođe u sam vrh interesovanja i
političkog života u Americi i da se nametne prosto kao jedna vizija za
budućnost u kojoj će Amerika prevazići svoje dotadašnje podele i koja
će početi da se oporavlja od jednog vrlo teškog bilansa koji je
ostavila za sobom prethodna administracija, da zbija svoje redove
upravo na liniji onoga što je Obama govorio u svom prvom čuvenom govoru
kada se predstvio američkoj javnosti. Znači, idemo protiv podela Amerike
na konzervativnu i liberalnu, na republikance i demokrate na crne, bele
i obojene, nego idemo na jednu jedinstvenu politku. To je bila teza i
platforma na kojoj je okupio najveći deo birača i nove birače i
predstavio se ne samo Americi nego i svetu, u svetlu jednog predsednika,
koji će označiti povratak Amerike na ranije vrednost i ranije američke
ideale i time biti prihvatljiv za ostali svet, koji je, kao što znamo,
u vreme Bušove administracije imao veoma poremećene odnose sa
Vašingtonom".
Glas Amerike: Da li su moguće promene u politici Amerike prema Srbiji?
Pavlović: "To
je pitanje koje je veoma komleksno, a opet veoma jednostavno. U ovom
trenutku , radeći na ovoj knjizi, imao sam priliku da dosta razgovaram
i sa ljudima iz Kongresa i administacije. Recimo u Kongresu sa
senatorom Voinovićem iz Ohaja i sa članicom predstavničkog doma iz Ilionisa Melisom
Bin, za koje apsolutno možemo da kažemo i znamo da su najveći prijatelji
Srbije na Kapitol Hilu, i oni imaju jedinstvenu poruku, koju je poslao
i Barak Obama, posle izbora kada je u Beogradu izabrana nova vlada sa
predsednikom Tadićem i Cvetkovićem na čelu, da je Amerika veoma
zanitersovana za dobre odnose sa Srbijom, ali ti odnosi moraju da se
dovedu na jednu normalu time što će Beograd prihvatiti realnost kada je
Kosovo u pitanju, prihvatiti budućnost, znači da na Balkanu imamo
jednu novu državu posle raspada bivše Jugoslavije, državu sa kojom je
potrebno da Srbija ima dobrosusedske odnose da bi postala normalan,
punopravni član evropske zajednice, a time i vratiti se na odnose koje
je imala sa Amerikom, koje je Obama nazvao savezničkim i
prijateljskim".
Glas Amerike: Kakve korake bi Srbija trebalo da preduzme na unapređenju svoje pozicije u Vašingtonu?
Pavlović: "Vašington
ne traži ništa više od onoga što traži i Brisel, koliko je meni
poznato, što znači kao neke preduslove za približavanje svoje
zajednice Evorpi, a to se pre svega odnosi na rešavanje preostalih problema sa Hagom i uspostavljanje normalnih , dobrosusedskih odnosa
sa državama iz okruženja. Za Hag znamo u čemu je problem, a to se vuče
već skoro deceniju i po, odnosno izručenje generala Mladića, a
dobrosusedski odnosi se odnose na prihvatanje činjenice da imamo
Kosovo kao novu državu, a to je, naravno, teško ljudima u Srbiji. Vidim koliko je to ozbiljan problem za sve njiih, ali problem je već i
u tome što je to izgleda veoma krupan zalogaj za one koji vode Srbiju. Dok se to ne bude rešilo, bojim se da ćemo biti na sadašnjoj mrtvoj
tački gde odnosi stoje ovakvi kakvi jesu, znači daleko od onoga kakvi
su bili u ono vreme koje mi pamtimo kao vreme procvata i dobrih
relacija između Beograda i Vašingtona".