Februar je u SAD nacionalni Mesec istorije crnaca – godišnje podsećanje na događaje i ljude koji su odigrali važnu ulogu u oblikovanju istorije Afroamerikanaca. Jedno poglavlje te istorije obuhvata pokret za građanska prava iz 1950-ih i ’60-ih. To je bio period u kojem je zemlja bila rasno podeljena. Crnci i ne samo oni, demonstrirali su tražeći slobodu, jednakost i pravdu.
Pokret za građanska prava vodio je prečasni doktor Martin Luter King Džunior demonstrirajući sa hiljadama Amerikanaca širom zemlje, iznoseći na videlo zlu kob rasizma i boreći se za jednaka prava. U većini južnih američkih država, primenjivani su diskriminatorni zakoni koji su delili crnce i belce. Među onima koji su se protivili promeni, bio je i guverner Alabame, Džordž Valas.
"Segregacija sad, segregacija sutra, segregacija uvek“, smatrao je Valas.
"Mi crni građani Montgomerija učestvujemo u nenasilnim protestima protiv nepravdi koje godinama doživljavamo u autobusima“, rekao je prečasni Matrin Luter King Džunior.
Pokret je dobio zamah 1955, kada su King i drugi crnci prestali da se prevoze gradskim autobusima u prestonici Alabame, Montgomeriju. To je bio bojkot koji je započeo prkosni akt Roze Parks. Ona je uhapšena zato što je odbila da ustupi svoje mesto belcu i pređe u zadnji deo autobusa. Vrhovni sud Alabame je do 1956. presudio da su državni zakoni o segregaciji u autobusima neustavni.
"Selma je centralna tačka. Selma je u srcu crnačkog pojasa. Selma je simbol otpora postojećem glasačkom pravu“, pričao je King.
Do početka 1960-ih, King i drugi crnački lideri su usredsredili pažnju na Selmu u Alabami, gde je crncima bilo uskraćeno pravo da se prijave za glasanje, kaže jedan od najbližih Kingovih saradnika, Endru Jang.
"Otišli smo prema tome u Selmu smišljeno pokušavajući da nađemo mehanizam na osnovu kojeg bi federalna vlada mogla da nam štiti glasačka prava“.
Džim Klark, bivši šerif u Selmi, Alabami im je tom prilikom poručio da, "okružni odbor za registraciju birača ne zaseda danas kao što ste obavešteni. Došli ste ovde da pravite sprdnju od ovog suda, ali vam to nećemo dozvoliti“.
Šerif Džim Klark, glavna vlast u Selmi, suprotstavio se demonstrantima, često uz pomoć svog velikog pendreka, da bi ih sprečio da uđu u sud. Lider pokreta za građanska prava, Si Ti Vivijen, podsetio je šerifa Klarka na moguće žestoke posledice.
"Vi sada možete da nam okrenete leđa i mašete pendrekom, ali ne možete da pobedite pravdu. Registrovaćemo se za glasanje, jer kao građani Sjedinjenih Država imamo na to pravo“, rekao je prečasni Si Ti Vivijen.
U drugim delovima američkog juga, mirne demonstracije su postale nasilne. Bele pristalice segregacije su se suprotstavile crncima, a policija je tukla i hapsila hiljade demonstranata. Neki od njih su i ubijeni. Sledeće demonstracije su održavane u restoranima i radnjama u kojima je važila segregacija u devet država u kojima je crncima uskraćivana usluga. Demonstranti su hapšeni, ali je rasprostranjeni publicitet i gubitak hiljada dolara prisilio vlasnike mnogih radnji da počnu da uslužuju i crnce.
"Sanjao sam da će se jednog dana ova zemlja uzdići i ostvariti pravi smisao svog verovanja. Smatramo da je očigledna istina da su svi ljudi stvoreni jednaki“, govorio je King.
Događaji iz pokreta za građanska prava kao što je marš na Vašington 1963, povećali su svest Amerike i podršku za jednaka prava. King i drugi crnački lideri su bili prisutni kada je predsednik Lindon Džonson potpisao Zakon o građanskim pravima, a kasnije i Zakon o biračkim pravima. Tim zakonima je zabranjena rasna segregacija na javnim mestima i diskriminacija koja je sprečavala crnce da glasaju.
Veče pre nego što je ubijen, aprila 1968, King i hiljade njegovih sledbenika koje su učestovale u pokretu za građanska prava, shvatili su da počinje nova era.
"Bio sam na vrhu planine i video obećanu zemlju. Možda do nje neću stići sa vama, ali ćemo mi kao narod stići do obećane zemlje", poručio je King u istorijskom govoru.