Na nedavno održanom američkom Sandens festivalu nezavisnih filmova, tri premijerno prikazana dokumentarca su dobili izuzetno pozitivne kritike za umetničku vrednost i političku poruku. Filmovi su zapadnoj publici približili tri izolovana društva.
Posle više decenija rata, pop kultura se Avganistanom širi kao požar. Za taj novi trend odgovorna je "Avganistanska zvezda", takmičenje u pevanju koje se prenosi preko nacionalne televizije, a čiji pobednik dobija ugovor sa muzičkom izdavačkom kućom u iznosu od 5,000 dolara. Za Avganistan, to je ogromna suma novca.
U dokumentarcu pod istim nazivom, "Afghan Star", odnosno "Avganistanska zvezda", britanska rediteljka Havana Markings objašnjava da je zabavna emisija postala platforma za socijalne promene u konzervativnoj islamskoj kulturi.
"Svi su jednaki. Žene, muškarci; oni dobijaju šansu da se pojave na sceni, da budu tretirani isto bez obzira iz koje etničke grupe dolaze, što je u Avganistanu veoma retko”, kaže rediteljka filma.
Gledaoci u Avganistanu to i primećuju - "sada imamo viši standard za umetnost i muziku. Naše duše su bile mrtve. Sada je vreme da ih probudimo”, kaže jedan od njih.
Dokumentarni film prikazuje i islamiste koji se protive promenama. Fazl Hadi Šinvari, koji predvodi Avganistanski islamski savet smatra da "pravila moraju biti usklađena sa moralom i šerijatskim zakonom. Ukoliko se nastavi ovaj razvrat u kome su muškarci i žene otvoreno zajedno, islamski narod će ustati i ponovo će početi ratovi”.
U poređenju sa mlađom generacijom otvorenog uma koja je predstavljena u filmu, ovi konzervativni stavovi zvuče zastarelo. Dokumentarac je pre nekoliko nedelja osvojio nagradu za najbolju režiju na Sandens festivalu nezavisnog filma.
"Nadamo se da će film pomoći ljudima da razumeju da su Avganistanci isti kao mi i da žele slobodu, obrazovanje i mir", kaže autorka filma.
"Burma Vi Džej", danskog reditelja Andersa Ostergarda je takođe osvojio nagradu na Sandens festivalu. Ostergard beleži revolt Burmanaca protiv vojne vlasti pre dve godine i kako je skok cena u toj siromašnoj zemlji izazvao masovne proteste. Poziv na promene je naišao na metke. Film je snimljen kamerom sa ramena, a nejasni, drhtavi, ali autentični snimci su izazvali glasne reakcije na Zapadu. U svom filmu, Anders Ostergard koristi video materijal koji nikada pre nije bio prikazan.
"Većina snimaka koji su iskorišćeni za ključne scene su se zapravo pojavili nekoliko meseci kasnije u malom pograničnom tajlandskom selu, bez ikakve oznake", objašnjava reditelj.
Ostergard rekonstruiše telefonske razgovore između novinara na tajnom zadatku, a njihovi opisi situacije sa lica mesta i autentični snimci izazivaju osećaj kod gledalaca kao da se nalaze u središtu krvave borbe. Reditelj se nada da će njegov film ponovo skrenuti pažnju svetske javnosti na vojnu represiju u Burmi.
Dokumentarni film Em Si Hajkene, "Kimdžongila" o severnokorejskom lideru Kim Džong Ilu, baziran je na svedočenjima izbeglica iz Severne Koreje, koje se prisećaju nezamislivih strahota iz izgladnele zemlje gde se ljudi ne žale na brutalni režim ili zbog toga što im je ispran mozak ili iz straha. Prema podacima iz filma, odnosno crteža zarobljenika, 600,000 civila je ubijeno u koncentracionim logorima u Severnoj Koreji. Šin Dong-Hjuk je pobegao iz jednog takvog zatvora u kojem je bio rođen i osuđen na doživotni prisilni rad.
"Postojao je konstantan strah. Ako ne biste dovoljno radili, čuvari bi vas kaznili, smanjli bi vam sledovanje hrane, ponekad čak i na pola, a nekada bi vas ostavili da gladujete", priseća se Dong-Hjuk.
Rediteljka Em Si Hajken je bila zgrožena kad je saznala šta se zapravo događa u Severnoj Koreji.
"Ja sam Jevrejka. Kada sam čula za koncentracione logore koji postoje danas i o deci u tim logorima, pomislila sam – ovo je moj način da zaustavim taj užasan zločin", priča Hajken.
Film je kritičare i obožavaoce ostavio bez daha. Slično kao "Afghan Star" i "Burma Vi Džej", "Kimdžongila" uvodi gledaoce u srce naroda koji su izolovani od sveta.