Linkovi

Filmovi iz 34 zemlje prikazani na Festivalu ekološkog filma u Vašingtonu


Više od stotinu filmova iz svih krajeva sveta prikazano je protekle nedelje u Vašingtonu u okviru 17-og godišnjeg Festivala ekološkog filma. Publika je imala prilike da pogleda igrane, dokumentarne pa čak i animirane filmove koji skreću pažnju na raznovrsne probleme u sferi zaštite prirodne sredine.

Na festivalu je prikazano 136 filmova iz 34 zemlje, od dokumentaraca medjunarodno priznatih autora do studentskih filmova. Stanje okeana je bila velika tema ovogodišnjeg festivala, a njom se bave dokumentarni filmovi kao što je „Cuttlefish: The Brainy Bunch“ (Sipa-pametna vrsta)

Kada je festival ekološkog filma prvi put organizovan pre 17 godina, nije imao veliku publiku. Danas je teško pronaći prazno sedište u dvoranama koje prikazuju te filmove. Flo Stoun je osnivač i predsednica festivala.

Važna stvar se dogodila kada je „Nezgodna istina“ postao tako istaknuti film. Prikazivan je u bioskopima, gledan u DVD formatu, osvojio je Oskara i naravno, bivši potpredsednik Al Gor je osvojio Nobelovu nagradu. Film je eliminisao pitanje da li ekološki film može da bude popularan i izazove interesovanje", kaže ona.

Većina prikazanih filmova su dokumentarci ali su tu takodje igrani, eksperimentalni i animirani filmovi kao što je španska produkcija „Duh šume“ (Spirit of the Forest).

Ljudi misle da je festival ekološkog filma sigurno pun ozbiljnih filmova sa zvučnim temama i tačno je da se ovde razmatraju pitanja stanja vode, okeana, zagadjenosti, seče šuma, prenaseljenosti i urbanih centara. Ali takodje postoje filmovi koji su izuzetno duhoviti i koji ljude vode u predele koje inače nikada ne bi posetili“, ističe predsednica festivala Flo Stoun.

Više od 60% filmskih autora došlo je da predstavi svoje radove i porazgovara sa publikom. Ian Konaker je reditelj i producent nagradjivanog dokumentarca „Addicted to Plastics“ („Zavisni od plastike“)

Moj film „Addicted to Plastics“ je priča o rešenjima. Ja ukazujem na probleme, na toksičnost, otpad, ono što se dešava lancu ishrane, ali sam želeo da prikažem i rešenja. Ne postoji magično rešenje. Jedno je reciklaža, ali nažalost od 45 miliona metričkih tona plastike koju Amerikanci proizvedu svake godine, oni recikliraju manje od pet procenata“, objašnjava reditelj.

Konakera je na snimanje ovog filma inspirisao podatak o velikoj površini Južnog Pacifika, gde struje nose ogromne količine djubreta i plastike. Naučnici su, kako kaže, tu pronašli šest puta više plastike od planktona.

Dokumentarni film „The Return of Honeybees“ – povratak pčela – istražuje misteriozni nestanak pčela, insekata neophodnih za oprašivanje biljaka, koji je primećen širom sveta. Marijam Henin i Džordž Lengvorti, koji su zajedno režirali film, govore o tom fenomenu.

Prvobitno me je privukao element misterije, pčele koje nestaju iz košnice… Pri tome u košnici nema uginulih pčela, one odlete, napuste svoju maticu, napuste svoje mlade. Prosto ne znaju, i niko do danas, posle tri godine intenzivnog istraživanja, ne zna zašto se to zaista dogadja“, kaže Lengvorti.

„Ne radi se o jednoj stvari koja ubija pčele, radi se o nizu uzročnika koji, kada se iskombinuju, mogu da utiču na košnice. Lično, smatram da je jedna stvar tu glavni faktor - a to su pesticidi“, dodaje Marijam Henin.

Festival ekološkog filma bio je otvoren od 11. do 22. marta. Bez obzira na vrstu prikazanih filmova, publika je primila jedinstvenu poruku – o sve većoj potrebi da vodimo računa o zdravlju naše planete.

XS
SM
MD
LG