Imigranti kao i migranti iz celog sveta šalju novac svojim porodicama u zemaljama iz kojih dolaze. Za mnoge zemlje, ta sredstva su važan izvor prihoda. Međutim, prema najnovijim istraživanjima, sve manji priliv tih sredstava stvara teškoće u mnogim zemaljama u razvoju.
Dejzi Benitez je pre deset godina došla u Sjedinjene Države iz Salvadora. Ona je sada udata sa dvoje dece i radi kao kućna pomoćnica u domaćinstvima u Virdžinji. No, ona i dalje svakog meseca šalje novac svojim roditeljima u Salvadoru.
„Nekada sam slala po 200 dolara, sada 150 - 125, jer zbog ove ekonomije ne mogu da šaljem više,“ kaže Dejzi.
Njeni roditelji su zemljoradnici, ali kad god je suša, prihod im propadne. Njena priijateljica Elsa Maria Gonzales živi u Sjedinjenim Državama ilegalno. Ona je donedavno slala 250 dolara mesečno svojoj deci u Salvadoru. No, danas jedva može da odvoji polovinu te sume.
„Mi, bez legalnih isprava, veoma teško nalazimo posao,“ kaže Elsa.
Dejzi i Elsa nisu usamljene. Prema procenama Svetske banke polovina doznaka iz Sjedinjenih Država otpada na imigrante bez isprava. Banka takođe predviđa da će priliv tih sredstava do kraja godine opasti za pet do osam odsto. Dilip Rata, ekonomista u Svetskoj banci u Vašingtonu, prikuplja informacije o migraciji i deviznim doznakama u svetu.
„Stopa rasta takvog priliva povećavala se za oko 15, 20 i 30 odsto godišnje. Zbog sadašnje krize, očekujemo smanjenje od pet, najviše osam odsto,“ ukazuje Rata.
Prema prošlogodišnjim podacima Svetske banke, ukupna vrednost doznaka iz inostranstva u svetu iznosila je više od 300 milijardi dolara. Taj iznos je verovatno bio i veći, jer se novac često šalje neformalnim kanalima.
„Indija je prva u svetu po doznakama iz inostranstva i procenjuje se da je prošle godine primila 45 milijardi dolara, u poređenju sa 26 milijardi dolara doznačenih Meksiku, koji je na trećem mestu. Na drugom mestu je Kina,“ kaže Rata.
Novo istraživanje o doznakama koje iz Sjedinjenih Država stižu u zemlje Centralne i Južne Amerike, predviđa pad od sedam odsto, zbog rasta nezaposlenosti i smanjenja imigrantskih zarada.
Manuel Orosko je saradnik organizacije „Interamerikan dajalog“, ovde u Vašingtonu, koja je sprovela istraživanje.
„Reč je o oko milion domaćinstava koja ove godine neće primiti nikakve doznake i četiri miliona koja će primiti deset odsto manje.“
Orosko kaže da smanjenje doznaka iz inostranstva od sedam odsto, znači regionalni gubitak od četiri i po milijarde dolara, što je veliki udarac za latinoameričke ekonomije.