Prema najnovijem izveštaju Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, u
ratovima i oružanom nasilju širom zemlje stradao je uznemiravajuće
visoki broj civila. Ispitivanje više od četiri hiljade ljudi obavljeno
je u osam zemalja, uključujući Avganistan, Kolumbiju, Demokratsku
Republiku Kongo, Gruziju, Haiti, Liban, Liberiju i Filipine, a
rezultati su objavljeni na 150. godišnjicu bitke kod Solferina 24. juna
1859.
Skoro 40.000 vojnika je poginulo ili ranjeno u bici
kod Solferina. Poginuo je samo jedan civil. Današnji konflikti se
umnogome razlikuju. Pre svega, ne postoje bitke koje traju
svega jedan dan. Većina današnjih konflikata traje po dve, tri, katkad
četiri decenije. Pored toga, civili su ti koji trpe najveće žrtve.
Direktor
operacija Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Pjer Krehenbuhl kaže da
današnje ratovanje obuhvata fizičku i emotivnu patnju širokih razmera.
„U
Demokratskoj Republici Kongo, na primer, gde rat traje decenijama,
ljudi govore o neposrednoj fizičkoj opasnosti, seksualnom nasilju,
raseljavanju, gubitku pristupa lekarskoj pomoći, koji su u žiži
njihovog ličnog iskustva“, kaže Krehenbuhl.
Istraživanje otkriva
da je većina ljudi pretrpelo i najviše strepi od raseljavanja,
odvajanja od porodice i nedostatka osnovnih potrepština. U izveštaju se
navodi da je 76 odsto Avganistanaca, koji su prošli kroz borbe bili
prinuđeni da napuste svoje ognjište, dok je 61 odsto izgubilo vezu sa
svojim bliskim rođacima. U Liberiji, raseljeno je zapanjujućih 90
odsto civila.
Zamenik direktora Međunarodnog komiteta Crvenog
krsta, koja je nadgledala istraživanje, Šarlot Lindzi, kaže da su ljudi
u ratu suočeni sa širokim spektrom opasnosti po život, zdravlje, posao,
slobodu, dostojanstvo i mentalno zdravlje.
„I kada pitate šta
je civilima najpotrebnije u situaciji oružanog konflikta, oni
odgovaraju hrana, bezbednost, lekarska pomoć i sklonište. Oni takođe
navode niz prepreka za dobijanje takve pomoći: korupciju, socijalnu
faktore, diskriminaciju, nepristupačne lokacije, strah od odbacivanja
od strane njihovih zajednica ili onih koji pružaju pomoć“, kaže Lindzi.
Prema
nalazima istraživanja, ljudi se najčešće obraćaju najbližem izvoru
humanitarne pomoći. U svim zemljama u kojima je sprovedeno
istraživanje, ispitanici su navodili da su njihove porodice i zajednice
prve u pružanju pomoći i najbolje znaju kakva im je pomoć potrebna.
Zvaničnici
Crvenog krsta kažu da istraživanje nudi sveobuhvatni pregled o tome šta
sve trpe žrtve oružanog konflikta i nasilja. Zvaničnici kažu da će
ovaj, bolji uvid u stradanje civila i to kako uspevaju da se snađu u
ratnim strahotama, biti inkorporirano u način na koji će nastojati da
pružaju humanitarnu pomoću u budućnosti.