Prvo sletanje na mesec, 20. juna 1969. predstavljalo je vrhunac
davnašnjeg sna. Misija zvana Apolo 11 označila je završetak jedne i
početak druge faze američkog programa za istraživanje svemira.
Apolo
11 pomerio je granicu ljudskog domašaja i pružio viziju zemlje iz novog
ugla. Bilo je to ogromno dostignuće za Sjedinjene Države, koje su u
početku zaustajale za Sovjetskim Savezom.
Inženjer NASE, Džim Berki, učestvovao je u toj trci:
"Bili
smo u miroljubivoj ali žestokoj trci sa upornim protivnikom, željnim da
svuda u sunčevom sistemu stigne pre nas. Bila je to sjajna trka, sa
ogromnim etnuzijazmom na obe strane," kaže Berki.
Sjedinjene Države su nastavile sa još pet spuštanja na mesec, sve do 1972.
Ali
američki i sovjetski programi bez ljudskih posada i dalje su se
odvijali. Dve strane slale su sonde do granica sunčevog sistema, a
kasnije i robotske sonde i vozila na Mars. Teleskop habl, postavljen u
orbiti oko zemlje, poslao je prve spektakularne snimke dalekih
sazvežđa.
Osamdesetih godina, Sjedinjene Države su ograničile
ljudske letove samo do niske orbite - najpre letovima svemirskih šatla,
a od 1998. i izgradnjom Međunarodne svemirske stanice. U tom projektu
učestvuju Sjedinjene Države, Rusija, Japan, Kanada, Brazil i još 11
evropskih zemalja.
NATS
Dva tragična događaja unela su
promene u američki program. Šatl Čelendžer eksplodirao je po uzletanju
1986. ubivši svih sedam astronauta, a u nesreći šatla Kolumbija, koji
se raspao pri povratku na zemlju, poginulo je još sedam astronauta.
Izvršni
direktor Planetarnog društva iz Pasadene, u Kaliforniji, Luis Fridman,
kaže da je to podstaklo preispitivanje i - uprkos nesrećama - rešenost
da se ide dalje od zemljine orbite
"Ljudi su istraživači. Ideja
o pokrivanju rizika i troškova ljudskih letova u svemir zahteva
destinaciju, jer morate da istražujete nove svetove," kaže Fridman.
2004. predsednik Džordž Buš objavio je nov cilj - povratak ljudi na mesec do 2020, a zatim i odlazak na Mars posle 2030.
Nil Armstrong, prvi čovek na mesecu, kaže da su misije programa Apolo pomerile mnoge granice.
"Apolo je pokazao da čovečanstvo nije zauvek vezano za ovu planetu," rekao je Armstrong.
U
istraživanja svemira uključile su se i druge zemlje. Prvi kineski
astronaut obleteo je zemlju 2003, a u novembru Indija je spustila sondu
na mesec.
Fridman kaže da se miroljubiva trka nastavila, ali i da je
otvorila nove mogućnosti saradnje u proširivanju ljudskih znanja o
zemlji i svemiru.