Profesor Sisilija, pored ostalog, objašnjava šta je motorna snaga procesa globalizacije i odgovara na pitanje da li je već prošao vrhunac međunarodne ekonomske integracije?
Mnogi eksperti već godinama predviđaju slabljenje političke podrške globalizaciji od strane industrijski razvijenih zemalja, za koje se verovalo da ubiru najveću korist od međunarodne trgovine. Nedavna istraživanja ukazuju da javnost tih zemalja zazire od sve veće tendencije izvoza kapitala i proizvodnje u zemlje kao što su Kina i Indija, ali i od istovremenog uvoza jeftine radne snage iz takozvanog „trećeg sveta“.
Profesor Sisilija kaže da iza svega toga stoji strah od gubitka radnih mesta. On kaže da jedno od bitnih obeležja globalizacije - migracija radne snage iz siromašnijih u razvijenije zemlje - izaziva tenzije u pojedinim zemljama:
„Pitanje stranih radnika i njihove konkurentnosti na tržištu radne snage postalo je veoma osetljivo. Slično se odvijalo i u ranijim periodima nagle globalizacije, kada su zemlje kao kontra-mere uvodile restrikcije na ulazak stranih radnika, kao i kontrolu kretanja ljudi, robe i kapitala. U Americi su pokrenute polemike oko toga kako tretirati ilegalne imigrante, posle čega su nastale i izvesne kulturne napetosti.“ kaže profesor Sisilija.
Međutim, paralelno sa trendom protiv globalizacije odvija i se i trend koji podstiče sve bržu međunarodnu integraciju. To je pre svega sve brzi tehnološki preobražaj u svetu, naročito u domenu komunikacija, ukazuje profesorSisilija.
„Zna se da su telekomunikacije i transport dve glavne motorne snage, od kojih zavisi brzina ekspanzije međunarodne trgovine i ekonomije. Takođe je poznato da su zahvaljujući savremenoj telekomunikaciji i internetu, troškovi komercijalne komunikacije pali skoro na nulu. Manje je poznato da je i transport doživeo pravu revoluciju sa prevozom robe u kontejnerima."
Troškovi transporta svedeni su na minimum, navodi profesor Sisilija. Prevoz jedne tone tereta od Australije do zapadne Evrope ne košta više od tridesetak eura. Na pitanje da li su globalna finansijska kriza i pozivi za uvođenje univerzalnih standarda berzanskog i bankarskog poslovanja faktori koji potpomažu globalizaciju, naš sagovornik odgovara:
„Nije reč o većoj ili manjoj globalizaciji, već o potrebi kontrolisanja finansijskih tokova. Svaka zemlja želi da reguliše svoj finansijski sektor onako kako to odgovara njenim nacionalnim interesima. Ne verujem da će doći do stvaranja nekog međunarodnog regulatora. Umesto toga, mislim da će vlade i centralne banke pojačati finansijski nadzor i da će zemlje snažnije da se zalažu za veću međunarodnu finansijsku saradnju.“
Najnoviji međunarodni finansijski podaci ukazuju da budućnost globalizacije trenutno nije ružičasta. Međunarodni monetarni fond predviđa globalni privredni rast u ovoj godini od svega pola procenta, u poređenju sa 3,4 procenta u 2008, i 5,2 procenta u 2007. Do kraja ove godine globalna trgovina bi mogla da se smanji za više od 2,1 odsto. Time bi najviše bili pogođeni veliki azijski izvoznici. Kina je u januaru zabeležila pad izvoza od 18 odsto u odnosu na isti period 2008. Južna Koreja od 35 odsto, Tajvan 42 i Japan 46 odsto. Direktne investicije u zemlje u razvoju beleže još oštriji pad, i do sada su smanjene za preko 80 odsto.
Profesor Sisilija kaže da budućnost globalizacije u velikoj meri zavisi od brzine ekonomskog oporavka u svetu i od toga da li će dalja integracija biti u korist svih ili samo nekih segmenata privrede i društva.