Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda su proteklih dana u Beogradu razgovarali sa srpskim zvaničnicima o ekonomskoj situaciji i daljim ekonomskim aranžmanima sa Srbijom, odobrivši povećanje budžetskog deficita sa 3 na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Takođe je saopšteno da neće biti potrebe za povećanjem poreza i smanjivanjem plata i penzija. U kontekstu tog dogovora, ekspert Svetske banke Dušan Vujović komentariše i povezivanje dve tranše pomoći iz tekućeg aranžmana Medjunarodnog monetarnog fonda sa Srbijom.
Vujović: “Mislim da je to vrlo racionalna i logična odluka pošto se u razgovoru došlo do ideje da se rešenje traži ne u povećanju poreza, kako su ranije pretpostavljali kolege iz Monetarnog fonda, već na strani rashoda. Znači, da se pronadju oni rashodi koji neće smanjiti kvalitet životnog standarda, niti ključnih socijalnih usluga u Srbiji, ali će omogućiti da se postigne onaj stepen fiskalnog deficita, nešto više od prethodnog, odnosno 4,5 odsto, a ne 3 odsto, i praktično izlazak iz krize. Troškovi koji će biti na udaru će biti troškovi administracije, odnosno troškovi na strani obrazovanja, zdravstva i drugih usluga, koji mogu da se smanje bez smanjivanja kvaliteta ovih usluga i bez podrivanja osnove povećanja ljudskog kapitala, koji će biti ustvari najvažnija stvar za Srbiju na srednji i duži rok.”
Glas Amerike: U srpskim medijima se nagoveštava vrhunac ekonomske krize ove jeseni. Da li je to tako i šta bi se moglo učiniti da se to spreči?
Vujović: “Mislim da se projekcije menjaju gotovo svakodnevno. Poslednje projekcije koje uzimaju u obzir oživljavanje privrede SAD i oživljavanje drugih privreda, posebno privrede Kine, koje su pod uticajem snažnog privrednog stumulansa počele da rastu, daju osnovu da će kraj ove godine imati pozitivan rast u svetu i da će početak sledeće godine imati povoljne rezultate. Znači, na osnovu ovog stimulansa i rasta, mislim da će privreda Srbije imati povoljne uslove za izlazak iz recesije. Da li će taj izlazak biti održiv na duži rok to će zavisiti od drugih faktora. Kao što su u Americi ti faktori promena ponašanja potrošača i investitora, odnosno vraćanje poverenja investitora, tako će i u Srbiji, ključno rešenje biti ne samo kratkoročno oživljavanje, nego rešavanja nekih strukturnih problema koji već godinama muče privredu Srbije.”
Glas Amerike: Neki analitičari smatraju da u Srbiji ne postoji nacionalna strategija za razvoj privrede i da su potrebne strukturne reforme, uključujući reforme državnog sektora. Šta vi mislite o tome?
Vujović: “Prvo, struktura privrede Srbije nije se mnogo izmenila i još uvek imamo nasledjenu strukturu iz vremena socijalizma. Ta struktura više ne odgovora ni potrebama u regionu ni konkurentnosti na svetskom trižištu i to sigurno mora da se menja. Na kratak rok je moguće malim potezima koristiti ono što se ima, i to je dobro, ali na duži rok treba razmišljati o ozbiljnijoj formulaciji industrijske strategije i formulaciji stratetgije razvoja. Veliki problem je u tome što to zahteva i političku i profesionalnu saglasnost i saradnju nauke, privrede i svih elemenata u društvu. Trenutno, tog nivoa timske saglasnosti nema. Svako se trudi da uradi nešto na svom malom delu da pokaže da je on bolji od drugih, a ovde se traži da se svi sklope u jedan veliki tim, koji će naći mesto Srbije i na Balkanu i šire u Evropi i svetu. Ove poslednje posete predsednika Tadića Kini i drugim zemljama su pravi način da se strateški trasira taj put. Znači, kao što se u diplomatiji govori o četiri uporišta naše politike, tako mora da se i u ekonomiji nadje neka osnova, od kojih je jedna sigurno evropska integracija, jer su to naši najveći trgovinski partneri, ali treba računati i sa drugim elementima, posebno ako Kina bude zainteresovana da preko Srbije ulazi na tržište Evrope, bivšeg Sovjetskog saveza i drugih zemalja.”