Terzić: Zemljama u razvoju potrebna pomoć u borbi protiv klimatskih promena

Na nedavno održanoj medjunarodnoj konferenciji o energetici u sedištu UN u Njujorku, koja je privukla i predstavnike nekih od najpoznatijih svetskih kompanija i eksperte, učestvovao je i stručnjak za energetiku firme "Delojt i Tuš", Branko Terzić. U razgovoru za naš program Terzić se osvrnuo ma usvojeni izveštaj i zaključke konferencije.

Terzić: “Zaključci predstavljaju procenu zasnovanu na brojnim teorijama i navode nas na fundamentalno pitanje: koje su obaveze razvijenih zemalja koje su sebi obezbedile jeftinu energiju i ekonomski se razvile - ignorišući ekološke posledice - da u budućnosti pomognu nerazvijenim zemljama, posebno kada se cene energenata neminovno povećaju zbog veće potražnje i prilagođavanja klimatskim promenama? To je i moralno i međunarodno bezbednosno pitanje. Moralni aspekt je sasvim očigledan. U bezbednosnom smislu, ukoliko se ne pomogne nerazvijenim zemljama, moglo bi da dođe do socijalnih, terorističkih i ekonomskih problema, nestašice hrane, vode, itd, što bi svakako destabilizovalo mnoge zemlje i regione u svetu.”

Glas Amerike: Kakve su klimatske i ekološke posledice globalnog ekonomskog razvoja, koje su iznete u tom izveštaju?

Terzić: “U izveštaju se prihvata teza da ljudske aktivnosti i prerada uglja, nafte i fosilnih goriva, proizvode ugljendioksid, a ta dodatna količina ugljendioksida u atmosferi sada uzrokuje ekološke i klimatske promene. Ukoliko se taj trend nastavi, to će doprineti nepredvidivim ekološkim i klimatskim promenama, kao što su rasprostranjene suše, poplave i pandemije zaraznih bolesti. U izveštaju se ove pretpostavke tretiraju kao naučne činjenice i ističe se da će do ovakvog razvoja događaja doći ako se ne smanji globalno zagađenje. Razvijene zemlje mogu da reše takve probleme pošto imaju potrebne resurse, ali to nije slučaj sa siromašnim zemljama. Drugim rečima, ako želimo da siromašne zemlje manje zagađuju sredinu i nastave ekonomski da se razvijaju, potrebna je velika međunarodna pomoć od 500 do 600 milijardi dolara godišnje. To je jedna je od glavnih poruka izveštaja.”

Glas Amerike: Da li postoje alternativna rešenja za ovako veliki transfer sredstava razvijenih i bogatih država - siromašnim zemljama?

Terzić: “Alternative bi bile intenzivnije inicijative privatnog kapitala i veće angažovanje vladinih sektora u nerazvijenim zemljama. Od Drugog svetskog rata, međutim, nerazvijene zemlje su održavale niske cene energije i nisu se ekonomski razvile, što nas navodi na pomisao da bi u svakom slučaju, pa i uz našu pomoć, one mogle da imaju teškoće u razvoju. U suštini, u pitanju je unapređenje upravnog, odnosno državnog sistema, javne politike i prakse, pravila i zakona, da bi nerazvijene zemlje, pored međunarodne pomoći, bile u stanju da privuku i strane investicije. Dakle, alternativa su reforme, odnosno vladine inicijative i aktivan privatni sektror, da bi te zemlje postale sastavni deo globalnog sistema zaštite prirodne sredine i ekonomskog razvoja.”

Glas Amerike: Kakvi su, prema tom izveštaju, izgledi da Srbija i ostale balkanske zemlje dobiju takvu međunarodnu pomoć?

Terzić: “Srbiji, u kojoj proizvodnja električne energije u velikoj meri zavisi od uglja, biće potrebna ekonomska pomoć - u svetlu njenih ekonomskih problema, nezaposlenosti, posledica desetogodišnjih sankcija, itd - da bi renovirala postojeće elektrane na ugalj i smanjila ispuštanje ugljendioksida. Beogradu će biti potrebna pomoć i za finansiranje alternativnih i obnovljivih energetskih izvora, koji su skuplji od uglja. Dakle, Srbiji i ostalim balkanskim zemljama, takva pomoć će biti neophodna i one bi svakako trebalo da dobiju priliku da se za nju kvalifikuju.”